Disanje je automatska funkcija kojoj retko pridajemo pažnju, ali način na koji dišemo može imati snažan uticaj na naše zdravlje.
U trenucima stresa, telo reaguje ubrzanim pulsom, povišenim krvnim pritiskom i napetošću mišića – što sve može imati negativan uticaj na srce. Kardiolozi upozoravaju da stres nije samo emocionalno opterećenje, već i fiziološki faktor rizika za razvoj srčanih bolesti, prenosi Index.
„Ako ste stalno pod stresom, u telu dolazi do upalnih procesa, porasta šećera i holesterola – a sve to povećava rizik od bolesti srca“, objašnjava kardiolog dr Mohamed Širazi za Parade.
Jedna jednostavna, ali vrlo efikasna tehnika koju kardiolozi preporučuju u ovakvim situacijama jeste tzv. box breathing – tehnika disanja po „četvorkama“. Udiše se četiri sekunde, dah se zadržava četiri sekunde, potom se izdiše četiri sekunde, a zatim se izdah zadržava još četiri sekunde – i tako u krug, tri minuta.
Kardiološkinja dr Luiz Spadaro navodi: „Box disanje se često koristi nakon stresnih situacija kako bi se disanje vratilo u normalan ritam.“ Dodaje da redovna praksa ove tehnike može smanjiti stres, poboljšati san i samim tim pozitivno uticati na zdravlje srca.
„Kada usporite i kontrolišete disanje, telo oslobađa napetost i snižava nivo stresa – što koristi i srcu i plućima“, ističe dr Širazi. On dodaje da ovu tehniku primenjuje i kod kuće sa svojom decom kako bi im pomogao da se umire u stresnim trenucima.
Stručnjaci objašnjavaju da ova vežba aktivira parasimpatički nervni sistem – fiziološki mehanizam zadužen za opuštanje. Kardiološkinja dr Ijeoma Eleazu objašnjava da to snižava broj otkucaja srca, krvni pritisak i poboljšava varijabilnost srčanog ritma – sve važne pokazatelje kardiovaskularne ravnoteže.
Stres menja način na koji dišemo – disanje postaje plitko i ubrzano, što dodatno opterećuje srce. „Plitko disanje znači da se pluća ne šire do kraja, pa dolazi do slabije oksigenacije krvi – što može izazvati ubrzan puls i povišen pritisak“, kaže dr Spadaro.
Vremenom, to može uticati i na kognitivne funkcije, jer mozak prima manje kiseonika. Zbog toga stručnjaci naglašavaju važnost svesnog disanja – jednostavna navika koja može imati veliki uticaj na zdravlje srca i uma.
