Uoči ključnih parlamentarnih izbora kasnije ovog meseca, srpska Republička izborna komisija vezala je glasanje u inostranstvu za lokalno vreme u zemlji i odobrila listu biračkih mesta u inostranstvu – potez za koji kritičari kažu da će otežati dijaspori da glasa, piše AP.
Odluka znači da će glasači u Čikagu, koji je dom velikoj srpskoj zajednici, morati da glasaju između jedan ujutro i dva popodne, a Srbi u delovima Australije i Novog Zelanda će morati da se pojave na biralištima, koja su uglavnom u diplomatskim misijama i kancelarijama, i glasaju preko noći, piše AP.
Visok je ulog na izborima 25. oktobra, navodi AP, koje je Aleksandar Vučić raspisao pre nego što se povukao sa mesta predsednika prošlog meseca, sa namerom da se vrati na vlast kao premijer.
Vučić je ostavku podneo 27. septembra, skraćujući svoj drugi mandat za više od sedam meseci, podseća AP u tekstu.
Ostavka je, dodaje se, došla nakon što se više od dve godine sretao sa pritiskom protesta studentskog pokreta koji se pretvorio u političku snagu koja će ga izazvati na izborima.
“Analitičari predviđaju tesnu trku i visoku izlaznost, koja bi mogla da pogoduje studentskoj struji. Međutim, tenzije su visoke u Srbiji, sa incidentima i sukobima na događajima tokom kampanje. Međunarodni posmatrači kažu da su prethodni izbori u ovoj balkanskoj zemlji narušeni nepravilnostima i nasiljem”, navodi AP.
Republička izborna komisija je u ponedeljak vezala glasanje u inostranstvu za vreme glasanja u Srbiji – od 7h do 20h, a ne za lokalna vremena u zemljama u kojima se glasa i odobrila 93 biračka mesta u inostranstvu.
I dok je broj mesta veći za 12 nego na izborima 2023. godine, devet od tih je u susednoj Bosni, u kojoj je srpska zajednica velika u entitetu Republika Srpska. U Bosni je 28 biračkih mesta, gotovo 30 odsto od ukupnog broja u inostranstvu.
Vučić je, ističe AP, popularan među bosanskim Srbima, a njegov tamošnji politički saveznik Milorad Dodik zastupa odvajanje RS od Bosne.
Članovi RIK kažu da se najmanje 100.000 ljudi prijavilo da glasa u inostranstvu, gotovo tri puta više nego 2023. godine.
Sofija Mandić, pravnica i članica RIK, rekla je da su promene u glasanju u inostranstvu ignorisale zahteve opozicije za više glasačkih mesta u Severnoj Americi, Australiji i Evropi.
“Ovo bi moglo da zatvori vrata za više od 26.000 ljudi”, prenosi AP izjavu Mandić za N1 u nedelju, uoči glasanja u RIK o predloženim promenama.
Mandić je rekla da je Ministarstvo spoljnih poslova biralo gde da otvori biračka mesta “na osnovu pretpostavki kako će ljudi glasati”.
Ministar spoljnih poslova Srbije u tehničkom mandatu Marko Đurić je to negirao, navodeći na platformi X u nedelju da su promene vođene “ne samo brojem registrovanih glasača, nego i logističkim, bezbednosnim, prostornim i kadrovskim kriterijumima”.
Posebno su pogođena mesta poput Vankuvera u Kanadi, gde se gotovo 1.300 ljudi prijavilo da glasa, ali nije otvoreno biračko mesto, rekao je David Krstić, član RIK.
Srpski glasači koji žele da ostvare svoje biračko pravo moraće da putuju 3.500 kilometara da bi došli do najbližeg biračkog mesta u Torontu ili Otavi, rekao je on.
Podseća se i da su studentski protesti krenuli nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine kada je poginulo 16 osoba. Borba studentskog pokreta za pravdu i protiv korupcije vremenom je izrasla u političku silu.
Na izborima će Studentska lista izazvati Vučićevu stranku, koja je na vlasti 14 godina, podseća AP. Sam Vučić je bio predsednik ili premijer poslednjih 12 godina.
AP/N1
