Od kada je Aja Jung u jesen 2024. stupila na mesto direktorke Baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, odnosi između nje i dela ansambla sve više su se zaoštravali.
Sukob koji traje već godinu i po dana sada je kulminirao tužbom zbog mobinga koju je protiv Jung podnelo deset balerina SNP-a, dok zaposleni i njihov advokat govore o nizu problema – od sklanjanja igrača sa repertoara i obaveznih fitnes vežbi do penzionisanja dela ansambla i angažovanja stranih igrača.
Istovremeno, pitanje kompetencija Aje Jung za mesto direktorke Baleta dobilo je i sudski epilog. Advokat Srđan Kovačević, koji zastupa deset balerina SNP-a, poziva se na presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu i tvrdi da je u tom postupku utvrđeno činjenično stanje „da se Aja Jung nikada nije bavila baletom“.
„Da bi stekla zvanje balerine, Aja Jung je morala da se bavi baletom, odnosno da igra balet. U ovom postupku je dokazano i od strane Baletskih umetnika Srbije da Aja Jung nema tu kompetenciju, nema tih pet godina iskustva što je bila osnova za njeno angažovanje kao direktorke Baleta u SNP“, kaže za Danas advokat Srđan Kovačević.
„Naime, po pravilniku o sistematizaciji radnih mesta u SNP, da bi neko mogao da bude direktor Baleta mora pre svega da bude afirmisan u toj umetnosti, a sa druge strane uslov je i pet godina radnog iskustva koje se stiče igranjem baleta na pozorišnim daskama, što Jung ne ispunjava“, dodaje Kovačević.
On kaže da je presuda dostavljena Upravi Srpskog narodnog pozorišta kako bi je, kako navodi, upoznali sa pravosnažnom sudskom odlukom i svojim stavom da Jung ne ispunjava dva osnovna uslova za mesto direktorke Baleta.
„Uprava se na to oglušila. Nisu dali nikakav odgovor, nama je samo ostalo da upoznamo javnost o tome šta se zbiva u okviru SNP-a i zbog toga što je to samo kap u moru u odnosu na sve probleme koji su se nanizali otkako je Jung na čelu Baleta SNP. Od mobinga, pošto postoji tužba za zlostavljanje na radu pred Višim sudom u Novom Sadu, do raznih disciplinskih postupaka koje je ona vodila protiv baletskih umetnika“, kaže Kovačević.
Kada je reč o tužbi za mobing, Kovačević kaže da se jedan njen deo odnosi na ono što naziva „mobingom praznog stola“ – situaciju u kojoj balerine, prema njegovim rečima, nisu dobijale uloge u predstavama.
„Bez obzira na to što su te balerine starije i nisu u piku baletskog igranja, za njih uvek postoji neka uloga u okviru predstava. Aja Jung kad je došla jednostavno ih je sve sklonila sa pozornice, a mimo pravilnika i zakona tražila od njih da stariji baletski igrači, dakle kad to kažem mislim i na solistkinje i prvakinje baleta i sve članove baletskog ansambla, usavršavaju svoje baletske tehnike. To jeste bilo zlostavljanje jer tražiti od nekoga ko ima karijeru 30 godina sa beneficiranim radnim stažom ili više, tražiti od njih da pod stare dane usavršavaju baletsku tehniku je prosto bilo ponižavajuće“, ističe Kovačević.
Kako je sve izgledalo iz perspektive samih baletskih umetnica, za Danas govori balerina SNP-a Ljubica Mandić.
Ona kaže da su problemi počeli ubrzo po dolasku Aje Jung na čelo Baleta, a kao prelomni trenutak navodi odlazak dela mlađih igrača i reakciju starijih članova ansambla.
„Znamo da je Aja Jung po političkoj liniji dovedena na poziciju direktorke Baleta SNP, a s njenim dolaskom vrlo brzo su počele stvari da se menjaju. Naših 20 mladih igrača, umetnika koji su tu šest-sedam godina igrali, dobilo je prekid ugovora o radu. To su naša deca iz naše škole i nosili su repertoar SNP. Jung je napravila nezakonitu audiciju koju je odjednom samo objavila, dovela strane igrače i pustila našu decu. Mi, stariji igrači, stali smo uz njih, izašli smo sa saopštenjem, pisali smo i upravi i tražili njenu smenu i od tada je počeo progon protiv nas starijih umetnika“, kaže Mandić.
Prema njenim rečima, deo mladih umetnika je, nakon što je skinut sa repertoara, sam napustio SNP.
„Vi kad ste mlad umetnik, a posebno u baletu, gde radni vek ne traje dugo, i kad vam u najboljim godinama neko uskraćuje pravo da igrate, nemate perspektivu. Deo tih mladih umetnika je uspeo da ode u Beograd i da ih tamo Narodno pozorište primi, a deo njih je prekinuo rad. Potom je usledio drugačiji tretman i prema nama starijim igračima.“
Mandić kaže da su stariji članovi ansambla bili obavezani da svakodnevno dolaze na fitnes vežbe, iako su mnogi iza sebe imali višedecenijske karijere i brojne profesionalne povrede.
„Mi imamo beneficirani radni staž, nama telo posle 40 godina jednostavno ne može da istrpi određene fizičke napore, ali nas je direktorka obavezala da svakodnevno dolazimo na vežbe i to u salu koja nije naše radno okruženje, već neku improvizovanu salu dva sprata niže, koja apsolutno nije baletska sala niti ispunjava adekvatne uslove u kojima bismo mogli da radimo. Nismo imali adekvatnog instruktora, niti nas je iko pitao za profesionalne dijagnoze i povrede koje svi imamo posle dugogodišnjeg rada i istrošenosti“, objašnjava Mandić, dodajući da su takav tretman doživele kao kažnjavanje, zbog čega su angažovale advokata.
Kako kaže, uprava nije odgovorila na njihove primedbe i zahteve, dok su stariji umetnici dobijali prijave za disciplinske postupke zbog navodnog neispunjavanja radnih obaveza.
„Mi smo na predstavama i repertoaru ispunjavale sve ono što je bio naš radni zadatak, ali cilj je bio da nam zbog tih fitnes vežbi daju otkaz. U međuvremenu su 12 igrača samoinicijativno i nezakonito poslali u penziju. Agonija sa nama starijim igračima se nastavlja, stalno neke pretnje šta nam je obaveza, stalno neka saopštenja u kojima nam se nameću nove stvari“, kaže Mandić.
Od 12 baletskih igrača koji su, prema tvrdnjama zaposlenih, poslati u penziju, osmoro je pokrenulo sudske postupke, dobilo sporove i vraćeno je na posao. Zaposleni tvrde da su mesta onih koji nisu pokrenuli postupke i vratili se u ansambl popunjena novim, stranim igračima.
Mandić kao još jedan primer odnosa prema starijim umetnicima navodi organizovanje kontrolnih audicija za soliste, za koje tvrdi da nisu predviđene pravilnikom i da su imale za cilj oduzimanje ranije stečenih kategorija.
„Između ostalog, organizuju i kontrolnu audiciju solista, među kojima sam i ja bila, iako smo status solista stekli tokom igranja, i to sa mladim stranim igračima, da bi nas zamenili, odnosno da bi nama skinuli status solista i stavili ga mladim igračima, što apsolutno ni po jednom pravilniku o sistematizaciji ne postoji. Da se mi sa preko četrdeset godina merimo sa decom od 20 godina je potpuni apsurd“, konstatuje Ljubica Mandić.
Zaposleni ukazuju i na, kako tvrde, neravnopravan položaj domaćih igrača, koji se ogleda u podelama za premijere, predstave i gostovanja, čime se, prema njihovom mišljenju, mladim umetnicima iz Srbije dugoročno otežava profesionalno napredovanje.
Kao sporno navode i zapošljavanje osam igrača na neodređeno vreme, među kojima, prema njihovim tvrdnjama, ima i stranih igrača bez profesionalnog igračkog iskustva.
Kovačević napominje da će konačnu ocenu o tome da li je postupanje prema balerinama predstavljalo zlostavljanje na radu dati sud, ali smatra da su propisi koji određuju obaveze baletskih igrača jasni.
„Kolektivni ugovor u kulturi, Zakon o radu, ugovor o radu i njihov pravilnik tu su jasni. Ta njihova osnovna obaveza kao baletskog igrača je da učestvuje u probama i predstavama. Aja Jung njih uopšte nije uključivala u repertoar, a sa druge strane tražila je od njih, ponižavajući ih, da moraju da usavršavaju baletske tehnike, da moraju da idu na fitnes vežbe i pokretala je disciplinske postupke ako se ne pojavite. Organizovala je i audiciju za starije baletske igrače, kao da oni dolaze sa ulice, što je sve čin zlostavljanja i ponižavanja, što je na kraju krajeva na sudu da odluči da li jeste ili nije. One jesu bile u statusu poniženih i zlostavljanih lica, što je stvar sudskog postupka koji ćemo, nadam se, dokazati“, zaključuje Srđan Kovačević.
Za Ljubicu Mandić, međutim, čitav spor prevazilazi položaj deset balerina koje su podnele tužbu i tiče se budućnosti celog ansambla.
„Balet Srpskog narodnog pozorišta je institucija od javnog i nacionalnog značaja koja se finansira iz budžeta Republike Srbije i ne sme se tretirati kao privatna kompanija bilo čija, pa ni Aje Jung“, zaključuje Mandić.
Danas je pokušao da dobije komentar Aje Jung povodom navoda baletskih umetnika i njihovog advokata, ali je ona do zaključenja ovog teksta bila nedostupna.
