Generalna debata u okviru 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (GS UN) počela je danas i trajaće do 28. septembra, a svetski lideri govoriće o globalnim izazovima i prioritetima pod temom “Obnavljanje poverenja, upravljanje transformacijom: Ujedinjene nacije koje služe svima”.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš predstavio je danas, na početku Generalne debate u okviru 81. zasedanja Generalne skupštine UN, svoj izveštaj o radu svetske organizacije, ističući da se linije rascepa u današnjem svetu proširuju i da svet mora zajedno da radi u “međuzavisnosti” kako bi rešio probleme.
“Linije rascepa u našem svetu su sve šire”, upozorio je Gutereš, koji napušta funkciju krajem godine jer mu ističe mandat.
On je kao ključne probleme naveo geopolitičke sukobe, klimatsku krizu i brzi razvoj veštačke inteligencije.
Gutereš je pozvao na “svet izgrađen na međuzavisnosti i podržan gustom mrežom ekonomskih, političkih, socijalnih i tehnoloških veza”, umesto da, kako je rekao, dopuštamo da svet i dalje srlja u rasparčavanje i nepoverenje.
U svom poslednjem obraćanju Generalnoj skupštini UN na funkciji generelanog sekretara UN, Gutereš je rekao da su ratovi, kršenje ljudskih prava, glad, geopolitičke podele, nejednakosti i klimatska kriza doveli do sve većeg pritiska na međunarodne institucije i mehanizme kolektivnog delovanja.
“Jasno je da se krećemo ka multipolarnom svetu i taj proces je nepovratan”, rekao je Gutereš, navodeći da postoje dva moguća pravca – svet fragmentacije, podeljenih tržišta i oslabljenih institucija ili umreženi multipolarni svet zasnovan na međuzavisnosti i saradnji.
Založio se za pravedniji otpis dugova, snažnije multilateralne razvojne banke i veću dostupnost međunarodnih finansijskih sredstava.
Govoreći o položaju žena, on je rekao da se žene i devojčice širom sveta i dalje suočavaju sa diskriminacijom, nasiljem i isključenošću.
Istakao je da su Ujedinjene nacije prvi put u istoriji postigle rodnu ravnopravnost na svim nivoima višeg rukovodstva, u svim sedištima i među stručnim osobljem.
Klimatsku krizu Gutereš je označio kao jedan od najvećih izazova, upozorivši da se svet suočava sa gotovo izvesnim prekoračenjem granice zagrevanja od 1,5 stepeni.
On je pozvao vlade da usvoje planove za prelazak sa fosilnih goriva i ocenio da razvijene zemlje moraju da povećaju finansiranje prilagođavanja klimatskim promenama.
Posebno je upozorio na rizike povezane sa veštačkom inteligencijom, navodeći da se moć sve više koncentriše u podacima, računarskim kapacitetima i algoritmima.
Pozvao je države da sarađuju na proceni rizika i uspostavljanju zaštitnih mehanizama.
“Odluke o životu i smrti nikada ne smeju da budu prepuštene mašinama. Roboti-ubice ne smeju da imaju mesta u našoj budućnosti”, rekao je Gutereš.
Kao četiri velika izazova budućnosti naveo je mir i bezbednost, nejednakost, klimatsku krizu i veštačku inteligenciju, ističući da su oni međusobno povezani.
Gutereš je ocenio da su Povelja UN i rad Ujedinjenih nacija važniji nego ikada i poručio da svetu nisu potrebne slabije, već snažnije Ujedinjene nacije, sposobne da odgovore na savremene izazove.
On je rekao da će tokom preostalih 100 dana svog mandata nastaviti da se zalaže za mir, ljudsko dostojanstvo i vladavinu prava, kao i da će to činiti i nakon 1. januara, kada mu mandat istekne.
Generalna debata u okviru 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija počela je danas i trajaće do 28. septembra, a svetski lideri govoriće o globalnim izazovima i prioritetima pod temom “Obnavljanje poverenja, upravljanje transformacijom: Ujedinjene nacije koje služe svima”.
Da Afrika dobije bar jedno mesto u Savetu bezbednosti UN
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš zatražio je danas u svom obraćanju pred Generalnom skupštinom UN, da Afrika dobije barem jedno mesto u Savetu bezbednosti UN.
”Savet bezbednosti u 21. veku bez stalnih afričkih mesta je nepravedan i neodbranjiv, poručio je on liderima na početku Generalne debate u okviru 81. zasedanja Generalne skupštine UN, dodajuci da se ”to mora promeniti”.
Savet bezbednosti, čiji su stalni članovi Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija i SAD, dugo je na meti kritika jer odražava realnost koja je vladala na kraju Drugog svetskog rata, kada je veći deo Afrike još uvek bio pod kolonijalnom vlašću.
Deset nestalnih članova ovog tela bira se po regionalnom principu, ali oni, za razliku od pet stalnih članica, nemaju pravo veta.
Afrička unija se već dugo zalaže za to da taj kontinent dobije dva stalna predstavnika u Savetu, kao i još dva mesta za nestalne predstavnike.
Tanjug
