Profesor Saobraćajnog fakulteta dr Aleksandar Čupić, kojeg su studenti predložili za studentsku izbornu listu, kaže za Nova.rs da nije imao dilemu da li da prihvati njihov poziv. Kao jedan od prvih ciljeva vidi vraćanje dostojanstva i nadležnosti institucijama, ali smatra da je Srbiji potreban i „potpuni reset sistema“.
“Činjenica da su me najpre studenti Saobraćajnog fakulteta, na kojem radim duže od 20 godina, uz konsultovanje mojih koleg, predložili za studentsku listu, a da su kasnije fakulteti širom Srbije taj njihov predlog prihvatili, u meni izaziva osećaj nesvakidašnjeg ponosa”, kaže profesor Čupić za Nova.rs.
Profesor Čupić je i ranije pružao podršku studentima. Kada su studenti pešačili ka Kragujevcu, on je sa članovima svoje porodice obezbedio kalorifere i plastenike kako bi mogli da prespavaju u Sopotu. Studenti su mu se tada javno zahvalili.
Profesor kaže da se nije se dvoumio kada je dobio poziv studenata za listu, jer smatra da borba za bolje i pravednije društvo od svakoga zahteva da pruži maksimalan doprinos u granicama svojih mogućnosti.
„Nisam imao nikakvu dilemu. Kad vas neko pozove ili zamoli da uradite nešto dobro za svoju porodicu i čitavu zajednicu, ja duboko verujem da nije pitanje ‘zašto baš ja’, već ‘zašto neko drugi ako mogu ja’. To je pitanje neizbegavanja odgovornosti”, ističe profesor.
Čupić kao prvi cilj vidi vraćanje dostojanstva i nadležnosti institucijama. Ipak, smatra da su problemi toliko dugo prisutni da je neophodna mnogo dublja promena.
„Što se mene tiče, prvi cilj ovog društvenog pokreta trebalo bi da bude vraćanje dostojanstva i ingerencija institucijama, ali kod nas predugo mnogo toga ne funkcioniše kako treba, tako da je potreban potpuni reset sistema, a nakon toga široki društveni dijalog i dogovor šta i kako dalje“, kaže on.
Govoreći o oblastima u kojima bi mogao da doprinese, Čupić navodi saobraćaj i građevinu, poljoprivredu, kao i porodična i populaciona pitanja. Međutim, svoj mogući doprinos ne vidi samo kroz akademsko znanje.
“Svojim primerom svedočim da je promena moguća. Moguće je napustiti grad i napraviti uspešno poljoprivredno gazdinstvo, podizati šestoro dece i ne pristajati na ucene, biti celim bićem uz svoju lokalnu zajednicu…”, kaže on.
Ostatak razgovora pročitajte na nova.rs.
