Početkom marta odjeknula je informacija da je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije svrstalo Hrvatsku u grupu zemalja u koje svojim građanima savetuju “putovanje u slučaju krajnje potrebe”. Ali Hrvatska je kasnije vraćena među zemlje u koje se preporučuje “putovanje uz dodatne mere opreza”, podseća N1 Zagreb.
Proletos je Ministarstvo spoljnih poslova razvrstalo zemlje sveta u četiri grupe prema procenjenom stepenu rizika – od najrizičnije crvene grupe u kojoj su zemlje poput Irana, Libana, Jemena i Ukrajine gde se ratuje, pa do zelene grupe zemalja koje se smatraju sasvim bezbednim. Hrvatska je na tom “semaforu” tada bila jedina evropska zemlja u narandžastoj grupi, svrstana u društvo dvadesetak nestabilnih zemalja poput Haitija, Mjanmara, Nigerije i Venecuele, navodi N1 Zagreb. Preporuka građanima Srbije tada je bila da ne putuju u Hrvatsku “osim ako to nije apsolutno neophodno”.
U međuvremenu su, uz puno manje pompe, vlasti Srbije procenile Hrvatsku manje rizičnom i svrstale je u žutu grupu, među zemlje u koje se preporučuje putovanje “uz dodatne mere opreza”. Ali Hrvatska je i u toj “žutoj” grupi jedina članica Evropske unije koju Srbija ne smatra sasvim sigurnom za svoje građane.
Na odmoru i radu u Hrvatskoj 140.000 građana Srbije
I dok je Hrvatska na semaforu Ministarstva spoljnih poslova Srbije još bila u “narandžastom”, među zemljama procenjenog velikog rizika, građani Srbije u prilično velikom broju su stizali u Hrvatsku ili na odmor ili na privremeni, mahom sezonski rad u turizmu.
Prema podacima Hrvatske turističke zajednice, od januara do juna Hrvatsku je posetilo 123.328 turista iz Srbije ostvarivši 578.000 noćenja, bivajući tako jedanaesti po brojnosti. Istovremeno, u junu je, prema podacima Ministarstva unutarnjih poslova (MUP) s dozvolama za privremeni boravak i rad u Hrvatskoj bilo 15.863 državljana Srbije. Ukupno je do juna u Hrvatsku došlo na odmor i privremeni rad skoro 140.000 građana Srbije.
A krajem jula su državljani Srbije bili drugi najbrojniji iza državljana Bosne i Hercegovine po broju izdatih dozvola za boravak i rad. Prema tim svežijim podacima MUP-a, u Hrvatskoj trenutno radi 17.876 državljana Srbije – oko dve hiljade manje nego građana BiH, odnosno dve hiljade više od Filipinaca koji su na trećem mestu.
Za deset godina 35 puta više radnika iz Srbije
Još je zanimljivije videti kako je u proteklih deset godina rastao broj građana Srbije na privremenom radu u Hrvatskoj.
Prema podacima MUP-a iz 2016. u Hrvatskoj je tada bilo 379 državljana Srbije s odobrenim privremenim boravkom u svrhu rada. Već sledeće, 2017. godine, njihov broj se udvostručio – na 767. Za razdoblje od 2018 do 2020. MUP nema javno dostupne podatke o državljanima trećih zemalja s dozvolama za boravak i rad u Hrvatskoj, ali ima ih za 2021. godinu kada je u Hrvatskoj na privremenom radu već bilo 13.579 građana Srbije, što je u odnosu na 2016. bilo čak 35 puta više.
