Studenti u blokadi objavili su da je njihovoj koleginici, koja je napadnuta u Novom Sadu, otet i telefon, nakon čega ga je ona locirala putem aplikacije “Pronađi moj uređaj”. Uprkos tome što je lokaciju pokazala policiji, oni pratkično nisu uradili ništa. Identična situacija se dogodila i reditelju Stevanu Filipoviću čiji je telefon nakon napada, završio u Albaniji. Advokat Vladimir Terzić za Novu kaže da policija, po zakonu, u ovakvim situacijama može da reaguje i bez naloga suda.
Kako su objavili studenti, iako je telefon napadnute studentkinje lociran preko opcije “Pronađi moj uređaj”, policija je odbila da uđe u objekat u kom se nalazio pod izgovorom da “ne mogu noću da ulaze u nasumičnu kuću”. Iako je prošlo više od četiri dana, napadač na studentkinju nije pronađen, uprkos snimcima kamera i tome što nije bio maskiran, kao ni njen uređaj.
Takođe, identičana situacija se dogodila i reditelju i profesoru na Fakultetu dramskih umetnosti Stevanu Filipoviću, koji je burtalno pretučen pre nekoliko dana i tom prilikom mu je ukraden telefon.
Pomoću identične opcije na “ajfon” uređaju, za praćenje tačne lokacije, utvrđeno je da je telefon bio u blizini zgrade beogradske policije, nakon čega je “otputovao” u Uroševac na Kosovo i Metohiju, da bi u ovom trenutku bio u Albaniji, u Tirani.
Na pitanje da li bi policija revnosnije trebalo da reaguje u ovakvim situacijama, te da li je pronalaženje telefona putem ove opcije zeleno svetlo policiji da reaguje, advokat Vladimir Terzić za portal Nova.rs kaže da je reč o savremenim sredstvima i tehnologijama koje omogućavaju da se otkrije neko krivično delo na vrlo efikasan način.
“Ne možemo se oslanjati u 21. veku, u drugoj četvrtini 21. veka, na to da li postoji neki policijski doušnik koji će da javi da je video u tom i tom stanu nekoga ko je nešto ukrao. To su zastarele i prevaziđene policijske tehnike koje apsolutno ne odgovaraju ovom novom vremenu. Ako devojka ima lokaciju svog telefona, ako je to priznat način da se na pouzdan način evidentira gde se nalazi predmet koji je predmet krivičnog dela, apsolutno je bila ovlašćena policija da uđe u taj objekat, čak i bez naloga za pretres”, kaže Terzić.
On dodaje da je u pitanju situacija u kojoj se radi na neposrednom otkrivanju izvršioca, zbog čega je bila važna i hitnost u cilju otkrivanja, pa su policajci imali mogućnost da pozvone i uđu, bez nekakvog posebnog naloga koji bi dobili od suda.
“Jer je očigledno da je predmet ozbiljnog krivičnog dela. Njoj je uz upotrebu sile oduzet taj telefon, ako sam dobro razumeo. Međutim, to me ne iznenađuje od današnje policije u Srbiji, jer je očigledno da se radi o ćacilendističkoj policiji koja apsolutno postupa samo po nalozima vladajućih stranaka i osluškujući želje ovog režima, gde se otkrivanje i gonjenje preduzima samo prema “neprijateljima sistema””, navodi naš sagovornik.
Napominje da kada god je u pitanju situacija da vlast i nadležni nisu sigurni da li se radi o nekom “njihovom čoveku” koji se bavi kriminalom, oni onda izbegavaju da postupaju u tim krivičnim delima.
“Vrlo pažljivo osluškujući želje ovog režima, da se neko od ovih lojalista ne uvredi, što je bilo podlo u krivičnom progonu. Pa to je potpuno logično, s obzirom na to da ovaj režim koristi i uvozne nasilnike. Ili nasilnike koji očigledno imaju veze sa albanskim kriminalcima. Zato me uopšte ne iznenađuje da je tamo završio telefon (Stevana Filipovića)”, pojašnjava advokat.
Ističe da ako Filipović ima podatak o tome, on mu potpuno veruje da se tamo nalazi njegov telefon.
“Imajući u vidu jako dobru prekograničnu saradnju kriminala između Albanije i Srbije. Sa svim poveznicama na Kosovu, koje se tiču i mnogo ozbiljnijih i težih krivičnih dela. Iako se zvanično sve politike tih regiona optužuju međusobno, ispod radara jako dobro sarađuju u sferi kriminala”, navodi advokat Vladimir Terzić.
