„Eno… tamo, na nekih tridesetak metara od obale. Nisam ni ja znao do prošle godine da se tu nalazi nešto. To mesto pecaroši zovu „crkvica” iz nekog razloga.”- priča Lala, kapetan malog katamarana koji je ceo svoj život na Dunavu.
„Nikad ovako nije bilo. Dunav se spustio i čamci ne znaju da je nešto u vodi dok ne udare u prepreku. Kod stubova Mosta slobode su debla drveta, nešto se nalazi i kod stuba Varadinskog mosta uz levu obalu. Tamo smo juče udarili. Kod železničkog mosta isplivali su ostaci nekadašnjeg Žeželjevog mosta, a pre desetak dana počeli smo da zapinjemo i lomimo elise motora i ovde.” – pokazuje malo nizvodno od tog mesta i na mesto na Dunavu oko 30 metara od obale Oficirske plaže i dodaje: „Meni je otišao rep motora. Obeležili smo mesto. Postavili smo kantu od 5 litara ali neko je odneo i kantu i kanap.”
Malo ko zna da se ispod površine Dunava, na mestu koje pokazuje kapetan Lala, najverovatnije nalaze ostaci zaboravljenog utvrđenja koje je nekada bilo deo kompleksa Petrovaradinske tvrđave. Tokom 18. i 19. veka, nekadašnji kompleks Tvrđave je bio mnogo veći. Pored Gornje tvrđave, Hornverka, Vodenog grada i Mostobrana na levoj obali Dunava koji je srušen nakon Prvog svetskog rata, jedno manje utvrđenje nalazilo se na nekadašnjem Ratnom ostrvu.
Iako moćan, Dunav nikada nije uspeo da probije petrovaradinsku stenu, pa je njegova sila jedino mogla da oblikuje svoj tok oko nje, stvarajući veliku okuku, brojna ostrva i rukavce. Stare mape toka Dunava kod Petrovaradina i planovi Tvrđave još od kraja 17. veka ukazuju nam na postojanje jednog velikog rečnog ostrva. Nekadašnji rukavac Dunava prolazio je uz Tvrđavu, njen Vodeni grad, odnosno bastione koji su okruživali njen urbani deo, današnji Gradić.
Potreba za izgradnjom jednog utvrđenja na Ratnom ostrvu javila se nakon opsade Petrovaradina 1694. godine. Tada je osmanska vojska na ovom ostrvu postavila artiljerijska oruđa kojima je bombardovala tadašnju Racku Varoš, položaje carske vojske na levoj obali Dunava, pontonske mostove preko Dunava i carske galije koje su se nalazile u njihovoj neposrednoj blizini.
Tu, na samom početku leve obale rukavca je krajem 17. veka podignuto jedno manje utvrđenje nazvano Insel Schanz (Ostrvski šanac). Njegova osnovna namena bila je da bude prepreka neprijatelju da priđe Tvrđavi sa Dunava i Ratnog ostrva. Utvrđenje je bilo sagrađeno u tipu poljske fortifikacije i imalo četiri jednaka bastionska fronta.
Od sredine 18. veka dolazi do velikih radova na Petrovaradinskoj tvrđavi. Po projektima vojnog inženjera Isaka Štajgera, švajcarca u službi bečkog dvora, brojni bedemi se ruše, grade se novi ili se postojeći delovi znatno proširuju. Ostrvsko utvrđenje se potpuno ruši i gradi se novo u tipu stalne fortifikacije. Umesto četiri, novo utvrđenje dobija jedan bastionski front. U prvoj polovini 19. veka, usled regulacije toka reke i visokog vodostaja, sila Dunava je na ovom utvrđenju izazvala velika oštećenja koja su detaljno dokumentovana 1832. godine. U narednim decenijama, ostaci ovog utvrđenja će polako nestajati pod talasima Dunava, a do početka 20. veka potpuno iščeznuti.
Danas glavni tok Dunava prolazi preko dela prostora na kojem se nekada nalazilo Ratno ostrvo. Nekadašnja leva obala rukavca danas je postala desna obala Dunava. Jedini toponim koji govori o nekašnjem Ratnom ostrvu je „Ulica Ratno ostrvo“ u neposrednoj blizini objekta novosadske termoelektrane-toplane. Prostor na kojem se nalazilo nekadašnje utvrđenje danas se nalazi nizvodno od novoizgrađenog Železničkog mosta i neposrednoj blizini „Oficirske plaže”.
Šira javnost je za postojanje ovog utvrđenja poslednji put čula 1999. godine, par meseci nakon NATO bombardovanja, kada je prilikom izgradnje podvodnog gasovoda stradala kašika rovokopača preduzeća za izgradnju objekata na vodenim putevima, udarivši u ostatke ovog utvrđenja. Preostali ostataci su nakon toga minirani.
Dok se ne analiziraju ostaci opeka koje ovih dana izviru iz Dunava nećemo biti potpuno sigurni da li se radi o Ostrvskom utvrđenju. Prednost je što znamo da su opeke korišćene za gradnju Petrovaradinske tvrđave imale karakteristične dimenzije, pa bi njihova analiza mogla pomoći da se utvrdi njihovo poreklo.
Nenad Šeguljev – Razglas news
