Visoke temperature ne utiču samo na osećaj iscrpljenosti, mogu promeniti i krvni pritisak, a posledice mogu biti ozbiljnije nego što mislite.
Briga o zdravlju srca i krvnih sudova najčešće se povezuje sa ishranom i fizičkom aktivnošću. I dok naučna istraživanja potvrđuju da mediteranska ishrana smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, a redovno vežbanje rizik od prerane smrti, to nisu jedini faktori koji utiču na zdravlje srca. Važni su i kvalitet sna, upravljanje stresom, društveni odnosi, ali i vremenske prilike. Posebno tokom leta, kada visoke temperature mogu da utiču na krvni pritisak na način koji mnogi ne očekuju.
Kako vrućina utiče na krvni pritisak?
Mnogi ne razmišljaju o tome da vreme može da utiče na rad srca, ali ta veza je veoma stvarna. Dr Nika Goldberg, kardiološkinja iz zdravstvenog centra NYU Langone Health i osnivačica Centra za žensko zdravlje Džoan H. Tiš, objašnjava da duži boravak na visokim temperaturama može dovesti do opasnog pada krvnog pritiska.
„Kada se telo pregreje, krvni sudovi se šire kako bi oslobodili višak toplote. To može dovesti do pada krvnog pritiska, naročito ako zbog znojenja dođe do dehidratacije“, rekla je za Parade.
Iako se niži krvni pritisak često smatra poželjnim, nagli pad izazvan vrućinom može biti opasan.
„Koliko će pritisak pasti zavisi od osobe, telesne težine, fizičke kondicije i drugih faktora. Neki ljudi mogu osetiti slabost ili vrtoglavicu, posebno kada naglo ustanu ili nakon dužeg boravka napolju“, dodaje dr Goldberg.
Vrućina dodatno opterećuje srce
Osim što može da snizi krvni pritisak, visoka temperatura primorava srce da radi intenzivnije kako bi rashladilo organizam.
„Zbog toga puls može biti ubrzan čak i tokom aktivnosti koje inače ne predstavljaju napor. Istovremeno, gubitak tečnosti znojenjem smanjuje volumen krvi, pa srce mora više da radi kako bi je pumpalo kroz organizam“, objašnjava kardiološkinja.
Kod osoba koje već imaju srčana oboljenja, ovakve promene mogu izazvati:
nelagodnost ili bol u grudima,
kratak dah,
vrtoglavicu,
nesvesticu.
Naučnici upozoravaju na ozbiljne posledice
Istraživanje objavljeno 2024. godine u stručnom časopisu Circulation Research pokazalo je jasnu povezanost između visokih temperatura i povećane smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.
Prema rezultatima studije, smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova povećava se za 2,1 odsto sa svakim stepenom rasta temperature.
Ko treba da bude posebno oprezan?
Dr Goldberg upozorava da su tokom toplotnih talasa posebno ugroženi:
osobe sa srčanim bolestima,
ljudi sa niskim krvnim pritiskom,
osobe sa dijabetesom,
ljudi sa bolestima bubrega,
gojazne osobe,
stariji.
„Stariji ljudi su u većem riziku jer njihov organizam više ne reguliše telesnu temperaturu jednako efikasno, a često teže prepoznaju prve znake toplotne iscrpljenosti“, kaže ona.
Dodaje i da pojedini lekovi, poput diuretika i određenih lekova za regulaciju krvnog pritiska, mogu povećati rizik od dehidratacije ili otežati prilagođavanje organizma visokim temperaturama.
Kako zaštititi srce tokom leta?
Da biste smanjili rizik od problema izazvanih vrućinom, stručnjaci savetuju:
planirajte boravak napolju u jutarnjim ili večernjim satima,
pijte dovoljno vode tokom celog dana,
nosite laganu, prozračnu odeću,
pravite pauze u hladu ili klimatizovanom prostoru,
ako imate hroničnu bolest srca ili drugo ozbiljno oboljenje, razgovarajte sa lekarom o tome da li je potrebno prilagoditi terapiju tokom velikih vrućina.
Simptomi koje ne treba ignorisati
Dr Goldberg upozorava da se negativan uticaj vrućine na srce i krvne sudove može prepoznati po sledećim simptomima:
vrtoglavica,
slabost,
izražen umor,
ubrzan ili nepravilan rad srca,
nelagodnost u grudima,
otežano disanje,
nesvestica.
„Ove simptome ne treba zanemarivati, naročito ako već imate srčane probleme“, naglašava ona.
Ako primetite bilo koji od ovih znakova, odmah prekinite fizičku aktivnost, sklonite se u rashlađenu prostoriju ili hlad i pijte vodu ukoliko ste u mogućnosti. Skinite usku odeću i odmorite se.
„Ako se simptomi brzo ne povuku ili osetite jak bol u grudima, dugotrajan nedostatak vazduha, zbunjenost ili izgubite svest, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć“, savetuje kardiološkinja.
Iako je hronično povišen krvni pritisak jedan od najvećih faktora rizika za bolesti srca, jednako opasan može biti i nagli pad pritiska izazvan visokim temperaturama. Zbog toga je tokom vrelih letnjih dana važno ostati hidriran, izbegavati boravak na suncu u najtoplijem delu dana i slušati signale koje vam telo šalje.
