Crveni meteoalarm objavljen je za teritoriju skoro cele Srbije, čime su prognozirane naročito opasne vremenske pojave, a takvog su inteziteta da mogu da prouzrokuju veliku materijalnu štetu i biti veoma opasne po bezbednost ljudi i životinja. U Srbiji je u 7 sati najtoplije u Beogradu, gde je izmereno 27 stepeni, dok je najsvežije u Sjenici gde je izmereno 10 stepeni, pokazuju podaci objavljeni na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Kako se navodi na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda, treba se često informisati o detaljima očekivanih meteoroloških uslova i rizika i treba slediti naredbe i savete nadležnih državnih službi. U Srbiji je u 7 sati najtoplije u Beogradu, gde je izmereno 27 stepeni, dok je najsvežije u Sjenici gde je izmereno 10 stepeni, pokazuju podaci objavljeni na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Na Paliću je izmereno 25 stepeni, a u Zrenjaninu i Banatskom Karlovcu 24 stepena Celzijusa.
Crveni meteo-alarm na snazi je na području Beograda, u Sremu, Bačkoj, Banatu, Pomoravlju, Šumadiji, Zapadnoj, Jugozapadnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Srbiji, a na AP Kosovo i Metohija je narandžasti meteo-alarm.
RHMZ je izdao upozorenje na dugotrajan toplotni talas na teritoriji Srbije koji će obeležiti maksimalna temperatura od 35 do 38 stepeni, a lokalno i do 40 stepeni.
Prema aktuelnim prognozama, toplotni talas će biti najizraženiji u periodu od 5. do 8. avgusta, kada se u većini mesta očekuje maksimalna dnevna temperatura oko 40 stepeni.
U periodu od 8. do 13. avgusta intenzitet vrućina će oslabiti uz lokalne nestabilnosti i dnevne maksimume od 30 do 35 stepeni, a zatim se ponovo očekuje porast temperature i nastavak toplotnog talasa.
U Vojvodini i Beogradu se prognoziraju tropske noći.
Nepovoljna biometeorološka situacija pojačaće uobičajene tegobe kod hronično obolelih i osetljivih osoba, pa im se savetuje oprez, pridržavanje saveta lekara, smanjenje fizičkih aktivnosti i primena adekvatne zaštite od UV zračenja.
Od meteoropatskih reakcija mogući su poremećaji sna i smanjenje radne sposobnosti.
Učesnicima u saobraćaju se preporučuje pojačana koncentracija.
Prognozirane vrednosti od 7 do 9 UV indeksa na teritoriji Republike Srbije za danas su visoke i veoma visoke.
Zbog visoke temeprature i viskog UV indeksa lekari savetuju izbegavanje boravka na suncu u najtoplijem delu dana, pravilnu hidrataciju i hitno reagovanje u slučaju gubitka svesti.
U Srbiji će u utorak, 4. avgusta, biti sunčano i veoma toplo vreme, navodi se u današnjoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Duvaće slab, promenljiv vetar. Najniža temperatura biće od 11 stepeni na jugozapadu i jugoistoku Srbije do 23 stepena u Beogradu, a najviša od 35 do 40 stepeni.
U Novom Sadu se očekuje sunčano i veoma toplo vreme. Duvaće slab, promenljiv vetar. Najniža temperatura biće od 20 do 23 stepena, a najviša oko 38.
Kako se navodi, nepovoljne biometeorološke prilike mogle naročito da utiču na osobe sa varirajućim krvnim pritiskom. Smanjena koncentracija i nesanica su moguće meteoropatske reakcije. U najtoplijem delu dana savetuje se dodatna zaštita od UV zračenja i boravak u hladovini.
Idućih sedam dana biće pretežno sunčano i veoma toplo. Od četvrtka do kraja sedmice (od 6. do 9. avgusta) uslediće uz lokalni razvoj oblačnosti popodnevni kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom.
U periodu od 8. do 13. avgusta intenzitet vrućina će oslabiti uz dnevne maksimume od 30 do 35 stepeni, a zatim se ponovo očekuje porast temperature i nastavak toplotnog talasa.
Dugotrajan period veoma visoke temperature dovodi do akumulacije toplotnog stresa i značajnog povećanja rizika po zdravlje stanovništva.
Najveći rizici odnose se na pojavu toplotnog udara, sunčanice i dehidracije, a posebno su ugrožene najosetljivije kategorije stanovništva – deca, starije osobe, hronični bolesnici, trudnice, kao i lica koja rade ili borave na otvorenom. Preporučuje se izbegavanje direktnog izlaganja sunčevom zračenju u periodu od 10 do 17 časova, kada su temperatura vazduha i UV zračenje najintenzivniji, uz redovno unošenje tečnosti i boravak u rashlađenim prostorijama kad god je to moguće. U gusto izgrađenim urbanim sredinama, naročito u saobraćajnim gužvama i zonama sa intenzivnim zagrevanjem asfalta, betona i drugih veštačkih površina, toplotno opterećenje biće dodatno izraženo, što će dodatno povećavati rizik od pregrevanja organizma i pogoršanja zdravstvenog stanja osetljivih kategorija stanovništva.
Dugotrajan period visoke temperature, uz isušivanje vegetacije i zemljišta, značajno povećava rizik od izbijanja i brzog širenja požara na otvorenom. Posebno su ugroženi šumski kompleksi, poljoprivredne površine, nisko rastinje i zapušteno zemljište.
U takvim uslovima požari se mogu brzo širiti čak i pri slabom vetru, što dodatno otežava njihovo lokalizovanje i gašenje.
Dugotrajan toplotni talas značajno opterećuje elektroenergetski sistem usled povećane potrošnje električne energije za rashlađivanje, dok se istovremeno povećavaju zahtevi za vodosnabdevanjem. Visoka temperatura može da dovede do deformacije i omekšavanja asfaltnih kolovoza, povećava rizik od pregrevanja motora i pucanja pneumatika, kao i verovatnoću saobraćajnih nezgoda usled smanjene koncentracije učesnika u saobraćaju.
U železničkom saobraćaju povećava se rizik od deformacije (dilatacije) šina usled ekstremnog zagrevanja čelika. Istovremeno, očekuje se izražen toplotni stres u poljoprivredi i stočarstvu, sa nepovoljnim uticajem na biljnu proizvodnju, zdravlje životinja i produktivnost.
Tanjug
