U Srbiji je, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u toku ove godine evidentirano 2.766 migranata, što je smanjenje od 46 odsto u odnosu na prošlu godinu. Ko su ovi ljudi, odakle dominantno dolaze i kuda planiraju da idu, otkrio je poslednji izveštaj Međunarodne organizacije za migraciju Ujedinjenih nacija.
Ovaj izveštaj Međunarodne organizacije za migraciju temelji se na intervjuima koji su u periodu od aprila do juna ove godine rađeni sa 221 migrantom iz više cenata za smeštaj. Nacionalnost sagovornika daje približnu sliku nacionalnosti migranata koji se trenutno nalaze u Srbiji. Među njima najviše je osoba iz Afganistana (47 odsto), a slede građani Egipta (8 odsto), Pakistana (8 odsto), Sudana (6 odsto) i Maroka (5 odsto).
Motivi za odlazak iz zemlje razlikuje se od mesta porekla – dok ljudi iz Afganistana i Sudana navode da beže od ratnog konflikta, građani Egipta, Maroka i Pakistana češće navode ekonomske razloge kao razlog zbog kojeg su se odlučili na put.
Prosečna starost sagovornika je 27 godina, s tim da 86 odsto čine muškarci, a 14 odsto žene. Tri četvrtine ispitanika nije u braku, nasuprot četvrtini koja jeste.
Upitnik otkriva da je najveći broj onih koji su napustili svoju zemlju ili bez formalno obrazovanja (19 odsto) ili sa osnovnim obrazovanjem (35 odsto). Niže srednje obrazovanje ima 31 odsto ispitanika, a više srednje 10 odsto. Tercijalno obrazovanje koje podrazumeva fakultetsku diplomu ili više od toga, ima 4 odsto učesnika u anketi UN-a.
Njihovi odgovori crtaju jasnu sliku kretanja. U najvećoj meri (80 odsto) migranti su u Srbiju ušli preko Severne Makedonije. Svega devet odsto je u Srbiju stiglo avionom, a sedam odsto iz Bugarske.
A ako je Severna Makednija najčešća zemlja ulaska, Bosna i Hercegovina je za najveći broj anketiranih željena sledeća stanica u nastavku puta ka Zapadnoj Evropi. Čak 67 odsto anketiranih istaklo je BiH kao zemlju u koju bi sledeću želeli da odu, daleko više od Mađarske (28 odsto) i Hrvatske (6 odsto).
Kao željenu krajnju destinaciju više od polovine (54 odsto) istaklo je Italiju. Za ovom zemljom sledi Francuska (18 odsto), Nemačka (16 odsto), dok je 13 odsto ispitanika navelo da bi želelo da ostane u Srbiji.
Odgovori ispitanika potvrdili su da krijumčari i dalje imaju značajnu ulogu u procesu, pošto je 73 odsto ljudi reklo da je imalo pomoć priliom prelaska makar jedne granice. Prosečno trajanje putovanja za sve ispitanike je 312 dana.
