Nacrt izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) koji već dva dana kruži među prosvetnim radnicima i roditeljima menja, između ostalog, prava učenika na udruživanje, sastav i ovlašćenja saveta roditelja, uslove za razrešenje članova školskih odbora, mogućnost prinudnog premeštaja učenika kaznenom merom i status licenciranja nastavnika, direktora i sekretara škola. Deo izmena je tehničke prirode. Deo, kako pokazuje uporedni tekst, sistematski smanjuje broj tela i pojedinaca koji mogu da preispituju odluke uprave škole, i uvodi nove osnove za disciplinske posledice po zaposlene i učenike.
Verovatno najdirektnija promena u čitavom nacrtu je u delu prava deteta i učenika.
Važeći zakon učeniku garantuje pravo na „slobodu udruživanja u različite grupe, klubove i organizovanje učeničkog parlamenta“. To je samostalno, eksplicitno pravo — učenici mogu da formiraju sekcije, klubove, neformalne grupe, bez obzira na to da li je reč o učeničkom parlamentu.
Nacrt tu tačku u celosti briše i zamenjuje je znatno užom formulacijom: pravo se svodi na „organizovanje i učešće u radu učeničkog parlamenta“. Sloboda udruživanja u grupe i klubove van parlamenta više se ne pominje kao zagarantovano pravo učenika.
Praktično, to znači da zakon više ne priznaje učenicima opšte pravo da se samoinicijativno organizuju (npr. u debatni klub, ekološku sekciju, neformalnu inicijativu) van jedinog kanala koji zakon predviđa — učeničkog parlamenta. A taj parlament gubi deo svog uticaja na rad školskog odbora.
U izmenama zakona se predviđa i manje automatskog prisustva učeničkog parlamenta u školskom odboru.
Do sada je bilo predviđeno da dva predstavnika učeničkog parlamenta redovno prisustvuju i učestvuju (bez prava glasa) na svim sednicama školskog odbora. Po nacrtu će predstavnici parlamenta prisustvovati samo kada je na dnevnom redu tema iz nadležnosti učeničkog parlamenta, i to na poziv predsednika odbora.
To znači da učenici gube stalni uvid u rad tela koje odlučuje o budžetu škole, žalbama na disciplinske mere, izboru direktora i drugim pitanjima — i zavise od toga da li će ih predsednik pozvati i da li će neko proceniti da se tačka dnevnog reda tiče „nadležnosti parlamenta“.
Nacrt previđa i promenu broja članova saveta roditelja, bez obzira na veličinu škole.
Do sada je zakon predviđao da se u savet roditelja bira po jedan predstavnik iz svakog odeljenja, a nacrt previđa da savet roditelja „može da ima osam članova“ u osnovnim školama, odnosno najviše petnaest u srednjim. Bez obzira na to da li škola ima 8 ili 40 odeljenja, gornja granica ostaje ista.
Zakon dodaje da je „ustanova dužna da obezbedi“ ravnomernu zastupljenost razreda, obrazovnih profila, smerova i vaspitnih grupa u tih 8, odnosno 15 mesta — ali ne propisuje mehanizam kojim se to postiže, niti kaže ko bira predstavnike i po kom postupku se raspoređuju mesta među desetinama odeljenja.
Osim ovoga, Savet roditelja formalno postaje „savetodavni organ“ i gubi deo nadležnosti. Savetodavno telo po definiciji nema obavezujuću reč, samo predlaže i mišljenja iznosi.
Takođe, Savet više ne razmatra predlog školskog programa, razvojnog plana i godišnjeg plana rada — nego se samo „upoznaje“ sa njima.
Savet više ne razmatra izveštaje o ostvarivanju programa, spoljašnjem vrednovanju, samovrednovanju, završnom ispitu i rezultatima testiranja — nego se, opet, samo „upoznaje“.
Potpuno je izbrisana tačka po kojoj je savet razmatrao namenu korišćenja sredstava od donacija i od proširene delatnosti ustanove — dakle, nadzor nad tim kako škola troši novac dobijen donacijama ili sopstvenom delatnošću, ne postoji više.
Izbrisano je i učešće saveta u postupku izbora udžbenika.
Promene su i kod razrešenja članova organa upravljanja (školskog odbora) pre isteka mandata.
Ovo telo ima devet članova — po tri iz reda zaposlenih, roditelja i lokalne samouprave. Važeći zakon predviđa da inicijativu za razrešenje svog predstavnika u školskom odboru mogu, svako nezavisno, da pokrenu:
– skupština jedinice lokalne samouprave (za svog člana),
– savet roditelja (za svog člana),
– nastavničko/vaspitno-pedagoško veće (za svog člana).
Nacrt briše sve tri ove tačke kao posebne osnove i uvodi jedinstvenu odredbu: sva tri tela mogu da pokrenu inicijativu za razrešenje, ali samo po dva strogo određena osnova — ako član školskog odbora donosi nezakonite odluke (ili ih ne donosi kad treba), ili ako neopravdanim izostajanjem/nesavesnim radom onemogućava rad odbora.
Nacrt novog ZOSOV-a ukida potrebu da druga škola da saglasnost prilikom prinudnog premeštaja učenika u nju.
Novi zakon propisuje da nastavnici koji ne drže nastavu gube licencu automatski posle pismenog upozorenja. Do sada su postojala dva osnova za suspenziju – prosvetni savetnik dva puta negativno oceni rad nastavnika i nastavnik se nestručno usavršava bez opravdanja.
Istovetna odredba uvodi se i za sekretare škola, vezano za neizvršavanje naloga direktora.
A kada su u pitanju licence direktora i sekretara, rok se automatski produžava ako država ne organizuje ispit.
Ima i nešto dobro – zaposleni koji nije mogao da iskoristi godišnji odmor tokom raspusta (npr. zbog bolovanja, prekida nastave ili drugih objektivnih razloga) sada ima izričito pravo da ga iskoristi i van perioda raspusta, u skladu sa opštim propisima o radu.
Opširnije na sajtu Zelene učionice.
