Prema nezvaničnim saznanjima iz policije do kojih je došao Danas, na obali Petrovaradina u blizini Tvrđave i Kameničkog parka do sada su pronađene i iz vode izvučene četiri eksplozivne naprave.
Policija je od 1. jula do sada pronašla dve ručne bombe, jednu minobačačku granatu i jednu avio-bombu. Građani su ova eksplozivna sredstva pronalazili u plićaku usled rekordno niskog vodostaja Dunava i alarmirali policiju.
Avio-bomba je neutralisana i više nije opasna po ljude. Uskoro treba da bude transportovana na sigurno mesto gde će biti uništena.
Policija je taj dan, u prošlu subotu, bezbedno uklonila granatu ali i još jednu ručnu bombu koju su građani pronašli u plićaku kod Kameničkog parka.
Zoltan Sabadi Kina, istraživač Petrovaradinske tvrđave iz udruženja „Ravelin“ kaže da je granatu pronašao u subotu oko 12 časova. Osigurač detonatora, ističe, vidno je korozirao u vodi, a eksploziv je još uvek bio u telu mine.
“Policija je došla brzo. Stručnjak za eksplozive je procenio da je to možda ruska granata iz Drugog svetskog rata, mada neki tvrde i da je Austro-ugarska iz Prvog svetskog rata. Sve te granate su manje-više slične. Inače, otac i dete su upravo naišli u tom momentu kada sam naišao na napravu, bukvalno smo se sreli kod mine, tada nisam ni znao o čemu se radi i šta se nalazi u vodi. Na svu sreću, minu je bezbedno uklonila policija i nadam se da je ova bila zadnja preostala mina ispod zidina Petrovaradinske tvrđave koja je mogla da ugrozi bilo čiji život”, kazao je Sabadi.
Avio-bombu snimio je u plićaku nekoliko dana pre toga.
“Policajac mi je rekao da ta bomba ima 300 kilograma. Apelujem na sve one koji zbog niskog vodostaja Dunava nađu bilo šta sumnjivo na obali reke da pozovu policiju i da obezbede to mesto do izlaska patrole policije. Bolje i da je lažna dojava nego da neko strada. Sreo sam u subotu čoveka koji je našao bombu kod Kameničkog parka, kaže da su se deca igrala na tom mestu. To je jako opasno”, nastavio je on.
Sva eksplozivna sredstva koja su pronađena, kako se pretpostavlja potiču verovatno iz vremena Drugog svetskog rata.
Nezavisni istraživač i stručnjak za Petrovaradinsku tvrđavu Nenad Šeguljev, pretpostavlja bi da je reč o američkoj avio-bomba iz Drugog svetskog rata koja je bačena tokom septembra 1944. godine kada je gađan železnicki most na Dunavu.
U neposrednoj blizini mesta gde je pronađena još se, kako kaže, na bedemima Tvrđave vide oštećenja izazvana tim bombardovanjem.
S tim u vezi, čeka odgovor od vojnih istoričara iz SAD koji su mu svojevremno pisali i slali podatke o bombardovanju mosta 21. septembra 1944. godine.
Podsetimo, kod Batine hrvatska policija je uklonila dve neeksplodirane avionske bombe iz Drugog svetskog rata, svaka težine 150 kilograma. Zbog procenjenog rizika pri transportu, stručni timovi Regionalne protivdiverzione jedinice Osijek odlučili su da bombe unište kontrolisanom eksplozijom na licu mesta.
Slična situacija je i u Mađarskoj. Vojnici blizu Margaritinog ostrva u Budimpešti sa detektorima metala traže zaostala eksplozivna sredstva. Kako pišu tamošnji mediji, sve više ostataka iz doba Drugog svetskog rata izranja iz korita reke: stare čaure i fragmenti municije. Preko 170 takvih nalaza prijavljeno je širom Budimpešte samo prošlog meseca
Zaboravljeno bombardovanje Novog Sada
Kako piše Šeguljev u svom blogu podatke o zaboravljenom bombardovanju Novog Sada 1944. godine nalazi u zapisanim sećanjima Mirka Stojnića (1929–2016), poznatog dizajnera koji je tada imao 15 godina.
Nemačka vojska je iznad Novog Sada postavila baražne balone za zaštitu od niskoletećih savezničkih aviona (na oko 1200 m visine). Baloni su podizani svako jutro i spuštani uveče. Tokom aprila počele su gotovo svakodnevne uzbune, tokom dana i tokom noći. Prva bombardovanja Novog Sada počela su 4. avgusta.
Kako dodaje Šeguljev, najzanimljivije je poslednje bombardovanje Novog Sada 21. septembra, kada je cilj bio železnički most na Dunavu. O ovom bombardovanju najviše saznajemo iz dostupnih izvora na internet stranicama 450. bombarderske grupe 15. vazduhoplovne armije SAD. Bombardovanje železničkog mosta na Dunavu između Novog Sada i Petrovaradina bila je njihova 146. misija.
„Ujutro između 7.45 i 7.59 časova uzletelo je 28 bombardera B-24 sa aerodroma Mandurija (Italija). Jedna letelica se odmah vratila u bazu. Od 27 bombardera koji su stigli do cilja bombe je bacilo samo njih 19 i to ukupno 38 tona bombi od po 900 kilograma. Sve letelice su se vratile u bazu. Prve bombe su pale na oko 250 metara jugoistočno od mosta, a ostatak bombi je pao blizu mosta, sa njegove istočne strane, i eksplodirao na levoj obali. Od poslednjih bombi koje su pale, moguće je da su samo tri pogodile most, uz nekoliko promašaja. Neprijateljskih letelica nije bilo, ali je u trenutku bombardovanja dejstvovala protivvazdušna odbrana koja je bila umerena, precizna i teška i na 12 letelica napravila manja oštećenja“, piše Šeguljev.
I danas se na nekoliko mesta mogu videti oštećenja na Tvrđavi izazvana eksplozijama ovih bombi.
O ovom bombardovanju svedoči i zapis iz dnevnika potporučnika Tomasa Mekmejhona kome je to bila 23. misija.
„Na brifingu je delovalo da će ovo biti dobra misija. Znali smo za samo 12 protivavionskih topova. Stigli smo do inicijalne pozicije i započeli borbeni let. Nekoliko minuta je sve bilo tiho, a onda je odjednom nastao pakao. Protivavionske granate gađale su nas otpozadi. Svaka eksplozija tresla je avion i mogli smo da čujemo kako komadi gelera probijaju letelicu. Mislio sam da smo gotovi. Kasnije smo na tlu izbrojali 35 rupa. Bio je pogođen vod za gorivo koje je natapalo Askara, Mura i Hauvija dok je šikljalo u prostor za bombe. To je bila bez sumnje najgora misija koju je bilo koji član naše posade ikad video. Srećni smo što smo preživeli.”
Bombardovanje 21. septembra bilo je samo jedno od nekoliko bombardovanja Novog Sada i železničkog mosta. Mete su bile skladište nafte na obali Dunava, fabrika aviona Ikarus, aerodrom Ikarus, Elektroporcelan, Albus, fabrike konzervi, pragova, kablova, železnička i ranžirna stanica, električna centrala, sedište Kulturbunda i druge lokacije.
