Istorijski nizak vodostaj Dunava zabeležen je ovih dana u Batini u Hrvatskoj, gde su Hrvatske vode izmerile minus 101 centimetar, čak 17 centimetara niže od dosadašnjeg minimuma iz 2022. godine. Istovremeno, vodostaj opada i na srpskom delu Dunava, a prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, na pojedinim mernim stanicama beleže se negativne vrednosti.
U Novom Sadu je u petak izmeren vodostaj od -32 centimetra, a za vikend se prognozira dalji pad do oko -40 centimetara.
Iako su ovakvi vodostaji karakteristični za letnji period, stručnjaci upozoravaju da njihova učestalost poslednjih godina ukazuje na izražen uticaj dugotrajnih suša, visokih temperatura i klimatskih promena.
Nizak vodostaj ne znači samo otežanu plovidbu. Kada se reka povuče, smanjuje se površina plitkih priobalnih staništa koja predstavljaju mrestilišta brojnih vrsta riba. Plićaci i rukavci brže se zagrevaju, opada količina rastvorenog kiseonika, a povećava se rizik od pomora ribe, naročito osetljivih vrsta.
Posebno su ugroženi riblji podmladak, školjke, rakovi i vodene biljke koje predstavljaju osnovu čitavog rečnog ekosistema. U pojedinim delovima toka dolazi i do prekida prirodne povezanosti između Dunava i njegovih rukavaca, bara i mrtvaja, što dodatno otežava opstanak živog sveta.
Pad vodostaja utiče i na rečni saobraćaj. Plovni put postaje plići, pa brodovi često moraju da smanje teret ili čekaju povoljnije uslove za plovidbu. Istovremeno, otežano je zahvatanje vode za navodnjavanje, industriju i pojedine sisteme za vodosnabdevanje.
Nizak vodostaj može da utiče i na rad hidroenergetskih sistema, posebno ukoliko se sušni period produži.
Poslednjih godina Dunav je više puta beležio ekstremno niske vodostaje, naročito tokom leta. Rekordno niske vrednosti zabeležene su 2022. godine, kada su na pojedinim deonicama izronili ostaci potopljenih brodova iz Drugog svetskog rata, a plovidba bila značajno otežana.
Ovogodišnji istorijski minimum u Hrvatskoj i nastavak opadanja vodostaja u Srbiji pokazuju da ekstremni hidrološki događaji više nisu retkost, već sve češća pojava kojoj će se morati prilagođavati i upravljanje vodama, zaštita prirode i privreda.
Tanjug
