Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osporio je rezultate istraživanja nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) tvrdeći da je reč o propagandi.
Istraživanje je pokazalo da bi među opredeljenim biračima, kojih ima oko 70 odsto, u ovom trenutku na parlamentarnim izborima za Studentsku listu glasalo 44,9 odsto građana, dok bi za Srpsku naprednu stranku (SNS) glasalo 35,7 odsto, a za Socijalističku partiju Srbije (SPS) 3,8 odsto.
Vučić je kazao na konferenciji za medije u Kijevu da je CRTA ranije tvrdila da studenti imaju 70 odsto podrške te ocenio da ta organizacija “pokušava ljude da ubedi da glasaju za studente”.
“Ovo im je poslednja prilika da pokušaju na prevaru nešto da dobiju. Oni pokušavaju da podignu optimizam kod onih koji bi da ruše vlast na ulici”, smatra predsednik Srbije.
Po njegovim rečima, CRTA je postupila neprofesionalno, neozbiljno i propagandistički.
“Oni (predstavnici CRTA) nisu objektivni posmatrači, već propagiraju nasilje i loše vrednosti”, zaključio je Vučić.
Istraživanje su sproveli CRTA i Democracy Action Lab (DAL) Univerziteta Stenford od 10. do 24. juna metodom licem u lice na reprezentativnom uzorku od 2.324 punoletnih građana Srbije, a celo istraživanje dostupno je na sajtu crta.rs.
O izjavi Paunović o etničkom čišćenju: Neoprezna i nedovoljno odgovorna
Vučić kaže da izjava ministarke državne uprave i lokalne samouprave Snežane Paunović ne odražava ni njegovu volju i politiku, ni politiku Vlade Srbije, dodajući da je ta izjava bila “neoprezna i nedovoljno odgovorna”.
Podsetimo, ministarka državne uprave i lokalne samouprave i funkcionerka SPS-a Snežana Paunović izjavila je na Kurir TV da “da je bila Slobodan Milošević, etnički bih očistila Kosovo 1998. godine”.
Ta izjava ne odražava volju i politiku predsendika i Vlade Srbije. Mi moramo da budemo odgovorni, naša politika su dijalog, kompromis, razgovori, a nikada etničko čišćenje i tačka, rekao je Vučić novinarima u Kijevu.
Snežana je i sama žrtva etničkog čišćenja, ali mora da bude kristalno jasno da je naša politika mir i stabilnost, ponovio je on i dodao da se ne sme izlaziti sa tako neopreznim i nedovoljno odgovornim izjavama u javnost.
Vučić je naglasio još jednom da to nije ni njegova, niti politika Vlade Srbije.
On je ocenio da je Priština brojne zvaničnike Srbije proglasila nepoželjnim osobama, navodeći kao primer predsednicu Skupštine Srbije Anu Brnabić, koja je želela da krsti dete u Gračanici, pa joj nije dozvoljen ulazak na Kosovo.
Etnički je očišćeno 250.000 Srba, a ne Albanaca, rekao je Vučić, dodajući da se i sam više puta izvinio i da je potrebno pažljivo sagledati stvari i na vreme reagovati.
Komentarišući izjavu albanskog premijera Edija Rame, da treba prihvatiti realnost da nema više Kosova i Metohije, Vučić je rekao da realonost nije laka za Srbiju, ali da nije siguran da je baš ružičasta na način kako to Rama misli.
Ne znam šta vreme donosi i kako vreme donosi, samo se nadam da ćemo stvari da rešavamo mirnim putem, dijalogom i kompromisima, zaključio je Vučić.
Srbija jedina na samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa nije potpisala zajedničku deklaraciju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je jedini učesnik današnjeg samita Ukrajine i Jugoistočne Evrope u Kijevu koji nije potpisao zajedničku deklaraciju o nastavku političke, vojne, finansijske i bezbednosne podrške Ukrajini i jačanju pritiska na Rusiju.
“Jedini sam koji nije stavio potpis na deklaraciju”, rekao je Vučić u Kijevu novinarima iz Srbije po okončanju petog samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa.
Zajedničku deklaraciju, prema navodima RTS-a, potpisali su predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i predstavnici Albanije, Grčke, Moldavije, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore i Bugarske.
U dokumentu se, između ostalog, Rusija optužuje za nezakonitu, ničim izazvanu i neopravdanu agresiju na Ukrajinu i poziva da odmah okonča taj rat, kao i da potpuno i bezuslovno povuče vojsku i vojnu opremu sa cele ukrajinske teritorije.
Deklaracijom se traži dodatno pooštravanje sankcija Rusiji, suzbijanje ruske “flote iz senke” i jačanje borbe protiv ruskog zaobilaženja sankcija. Ruski napadi na civile i kritičnu infrastrukturu ocenjuju se kao ratni zločini, i osuđuje se svaka politička, vojna, finansijska i tehnička podrška Moskvi iz trećih država.
Potpisnici deklaracije su takođe podržali međunarodne napore za procesuiranje odgovornih za zločine počinjene u Ukrajini, uključujući rad Specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine, navodi RTS.
Vučić je na Instagramu objavio da je na samitu predstavio pet pozicija Srbije, pre svega dosledno poštovanje Povelje i rezolucija UN, i dodao da Beograd time podržava teritorijalni integritet Ukrajine, koja na isti način poštuje suverenitet Srbije.
“Aktivno učestvujemo u pružanju finansijske, medicinske i energetske pomoći, a pokrenuli smo i pitanje saobraćajne povezanosti našeg regiona sa širim evropskim prostorom, kao preduslova za brži razvoj i sigurniju budućnost”, naveo je Vučić.
Dodao je da su “posebno razmatrali” uspostavljanje koridora koji bi povezivao Jermeniju, Azerbejdžan i Tursku.
Vučić je novinarima iz Srbije rekao da je na marginama samita imao tri važna sastanka – sa Zelenskim, predsednikom Rumunije Nikušorom Danom, premijerom Slovenije Janezom Janšom, i “kratak, ali veoma važan” susret sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
Beta, FoNet
