Mađarski javni servis napravio je potez bez presedana. U utorak popodne informativni kanal M1 prekinuo je program, ekran je postao crn, a gledaoci su ugledali poruku:
„Javni mediji ne smeju da lažu. Izvinjavamo se što smo to činili toliko dugo. Javni mediji će sada biti reformisani kako bi ubuduće bili nezavisni i verodostojni. Informativni program privremeno je obustavljen. Ostanite uz nas.“
Ovim simboličnim činom nova vlada premijera Petera Mađara započela je reformu javnih medija, koje je godinama smatrala jednim od glavnih stubova vlasti Viktora Orbana. U isto vreme obustavljene su informativne emisije na televiziji M1 i državnom radiju Kossuth, dok su smenjeni vodeći ljudi javnog medijskog sistema MTVA.
Mađar je na Fejsbuku poručio:
„Istorijski dan. Danas se završava emitovanje propagande u javnim medijima. Lagali su danju i noću, na svim frekvencijama. Tome je sada kraj.“
Promene su izazvale oštre reakcije opozicionog Fidesa. Viktor Orban ocenio je da je reč o „još jednom primeru samovolje stranke Tisa“, dok je bivši voditelj M1 i poslanik Fidesa Balaž Nemet poručio da je „mađarska demokratija mrtva“.
Reforma javnog servisa bila je jedno od glavnih predizbornih obećanja stranke Tisa. Tokom Orbanove šesnaestogodišnje vladavine javni mediji objedinjeni su u holding MTVA, dok su regulatorna tela i rukovodstva popunjena ljudima bliskim vlasti. Paralelno s tim, stotine privatnih medija završile su pod kontrolom biznismena povezanih sa Fidesom.
Prema izveštajima Evropske federacije novinara, OEBS-a i Reportera bez granica, javni servis godinama nije obezbeđivao uravnoteženo izveštavanje, opozicija je gotovo nestala iz programa, a M1 je postao glasilo vlade.
Program je godinama bio ispunjen pričama o navodnoj opasnosti od migranata, kampanjama protiv Evropske unije, Džordža Soroša, civilnog društva i kasnije Ukrajine, pri čemu su brojni medijski analitičari tvrdili da su se često prenosile dezinformacije ili čak ruska državna propaganda.
Jedan od najupečatljivijih primera dogodio se 20. maja 2018. godine.
M1 je kao pravu vest preneo tekst nemačkog satiričnog portala Noktara, u kojem se tvrdilo da je grad Esen tokom ramazana promenio ime u „Fasten“ („Post“) kako bi izašao u susret muslimanima. Priča je bila očigledna satira, ali je predstavljena kao dokaz da se Nemačka „potčinjava migrantima“. Ispravka nikada nije objavljena.
Još poznatiji slučaj dogodio se 2011. godine.
Reporter M1 Danijel Pap, koji je kasnije postao direktor državnog medijskog servisa MTVA, emitovao je prilog u kojem je izgledalo da poslanik Evropskog parlamenta Danijel Kon-Bendit beži od pitanja o svojim ranijim kontroverznim izjavama.
Kasnije je objavljen kompletan, nemontirani snimak koji je pokazao da Kon-Bendit nije pobegao, već je nekoliko minuta odgovarao na pitanje, nakon čega je otišao na let. Njegov odgovor bio je isečen iz priloga, čime je potpuno promenjen utisak o događaju. Zbog tog slučaja mađarski sud je kasnije presudio da se Pap može nazvati „fabrikantom lažnih vesti“.
Početkom 2016. godine, posle masovnih seksualnih napada u Kelnu, M1 je emitovao navodni amaterski snimak tvrdeći da prikazuje te događaje. Kasnije se ispostavilo da snimak nije nastao u Kelnu, već najverovatnije u Kairu nekoliko godina ranije.
Dve godine kasnije, na dan parlamentarnih izbora u Mađarskoj, M1 je objavio da je napad kombijem u nemačkom Minsteru bio islamistički teroristički napad. U tom trenutku nemačka policija već je saopštila da za to nema dokaza i da je napadač bio nemački državljanin koji je potom izvršio samoubistvo.
Bivši novinari M1 kasnije su za Guardian ispričali da su urednici redovno zahtevali da se migranti povezuju sa kriminalom i terorizmom, čak i kada činjenice nisu potvrđivale takve tvrdnje. Jedan od zaposlenih opisao je izveštavanje o Minsteru kao „čistu laž“.
Nova
