U Srbiji je za prvih šest meseci ove godine zabeleženo 980 verbalnih napada na novinare koje su izveli državni zvaničnici, stranački funkcioneri Srpske napredne stranke (SNS) i drugi predstavnici vlasti a samo tokom juna tih napada je bilo 172, saopštila je danas Fondacija “Slavko Ćuruvija”.
Kako se navodi u saopštenju, napadi su upućivani putem društvenih mreža, u medijskim nastupima, na stranačkim skupovima i na sednicama Skupštine Srbije a tokom juna najveći broj napada, drugi mesec zaredom, zabeležen je u izjavama predsednika Aleksandra Vučića koji je medije napao 32 puta.
“Povod za najveći broj napada u junu bila je akcija Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje je pokrenulo predistražni postupak zbog, kako je navedeno, ‘osnovane sumnje’ da je na protestu 15. marta 2025. izvedena ‘simulacija upotrebe zvučnog topa’, kako bi se za to ‘optužili državni organi, širila panika među građanima i ugrozila bezbednost države'”, piše u saopštenju.
Po broju napada za Vučićem slede predsednica parlamenta Ana Brnabić (23), predsednik SNS Miloš Vučević (18), poslanici SNS Milenko Jovanov (17), Vladimir Đukanović (12) i Nebojša Bakarec (12).
“U napadima su učestvovali Ministarstvo informisanja, Više javno tužilaštvo u Beogradu i još 26 zvaničnika, među kojima i ministri informisanja Boris Bratina, policije Ivica Dačić, kulture Nikola Selaković, finansija Siniša Mali, evrointegracija Nemanja Starović, za javna ulaganja Darko Glišić, ministar bez portfelja Đorđe Milićević, ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski, potpredsednica skupštine Marina Raguš, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, predsednica i potpredsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković i Sandra Božić; predsednica Skupštine grada Novog Sada Dina Vučinić, kao i drugi poslanici, državni sekretari, gradski odbornici i funkcioneri SNS”, piše u tekstu.
Najčešće su napadane redakcije N1 i Nova S, Danas, Radar, Autonomija, Radio “Slobodna Evropa”, KRIK, BIRN, Vreme, Nedeljnik, i drugi “tajkunski, blokaderski i mejnstrim mediji”, kao i mediji iz regiona.
“Saopštenje tužilaštva da istražuje navodnu ‘simulaciju upotrebe zvučnog topa’ izazvalo je lavinu reakcija državnih zvaničnika u kojima su mediji i novinari – koji su izveštavali o temi zvučnog oružja – predstavljani kao deo organizovanog antidržavnog saveza. U ovoj kampanji kriminalizacije mediji su, samostalno ili kao deo pomenutog saveza protiv države, optuživani za izazivanje panike, građanskog rata, pokušaj nasilne smene vlasti i napad na Aleksandra Vučića lično”, dodaje ta fondacija.
Tokom juna, državni i politički zvaničnici napadali su i pojedinačne novinare poput Dinka Gruhonjića, Ane Novaković, Ine Džakule, Ane Lalić, Milana Radonjića, Aleksandra Radića i drugih.
Beta
