Skupština Srbije usvojila je niz zakona, među kojima i izmene Zakona o utvrđivanju javnog interesa za realizaciju projekta Moravskog koridora.
Time se otvara prostor za proširenje postojeće trase od 112 kilometara za još 94 kilometra, na pravcu Kraljevo-Novi Pazar, sa vezom ka Raški i Jarinju.
Koliko će ovo proširenje koštati, za sada nije poznato, jer okvirna vrednost radova još nije objavljena.
Iskustvo sa prvobitnim projektom, međutim, pokazuje da je konačna cena daleko premašila početne procene. Umesto prvobitno ugovorenih 745 miliona evra, iz kredita i budžeta do sada je za Moravski koridor izdvojeno oko dve milijarde evra. Samo iz budžetskih rezervi, namenjenih vanrednim i neplaniranim troškovima, za ovaj projekat opredeljeno je 33 miliona evra, pokazuje analiza Insajdera.
Moravski koridor, auto-put dug 112 kilometara koji povezuje Pojate i Preljinu, a prolazi kroz Ćićevac, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju i Kraljevo, trebalo bi da bude u potpunosti završen do kraja godine. Deonica od petlje Preljina do petlje Adrani kod Kraljeva, duga 29 kilometara, otvorena je juče za saobraćaj. Za jesen je planiran završetak i otvaranje poslednje preostale deonice, od Adrana do petlje Vrba, u dužini od 12 kilometara.
“Kada budemo imali tako kompletiran Moravski koridor, onda smo stvarno, stvarno mnogo uradili, da niko ne mora da ulazi u centar Kraljeva, da ne mora da se gubi vreme, i veoma je važno i za našu ekonomiju, i za naše kamione, i za sve druge”, smatra predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ipak, završetak jednog od najvećih infrastrukturnih projekata u Srbiji pratilo je probijanje rokova, ali i značajno povećanje troškova njegove izgradnje. Umesto prvobitno ugovorenih 745 miliona evra, izdaci za Moravski koridor porasli su gotovo tri puta i trenutno se procenjuju na oko dve milijarde evra. Skok cena i uvećanje troškova moguće je pratiti kroz kredite koji su uzimani za izgradnju Moravskog koridora, ali i kroz izdvajanja iz budžetskih rezervi.
Samo kroz kredite, država Srbija izgradnju Moravskog koridora plaća 1.891.685.732 evra. I to nije sve. Država je od početka izgradnje Moravskog koridora iz budžetskih rezervi, namenjenih samo za vanredne situacije i neplanirane troškove, izdvojila još 33.723.313 evra.
U revidiranoj Fiskalnoj strategiji za 2026. godinu procenjuje se da bi ukupna vrednost mogla da dostigne i 2,5 milijardi evra.
Međutim, ni tu nije kraj.
Poslanici Skupštine Srbije su usvojili akt kojim se projekat proširuje na dodatne deonice od Kraljeva do Novog Pazara i od Raške do Jarinja, ukupne dužine 94 kilometra, što će dodatno uvećati njegovu cenu. Predviđeno je da radovi na tom delu projekta počnu naredne godine i budu završeni do 2033, a da se finansiraju iz budžeta i inostranih kredita, dok njegova procenjena vrednost za sada nije poznata.
“Ovim zakonom definisano je utvrđivanje javnog interesa za potpunu i neophodnu eksproprijaciju i privremeno zauzimanje nepokretnosti za izgradnju Moravskog koridora, određivanje korisnika eksproprijacije, način obezbeđivanja finansijskih sredstava za realizaciju projekta. Napominjemo da je ovo jako značajna izmena jer ovim krakom povezuje se deonica Novi Pazar-Kraljevo sa vezom Raška-Jarinje”, rekao je ministar pravde Nenad Vujić, kao ovlašćeni predlagač, prilikom obrazlaganja tačaka dnevnog reda na sednici Skupštine.
Kontrola trošenja novca za inicijalni projekat praktično je onemogućena primenom leks specijalisa, odnosno posebnog zakona donetog za ovaj projekat 8. jula 2019. godine, ali i iz drugih razloga.
Ugovor između države Srbije i glavnog izvođača, konzorcijuma kompanija Bechtel i Enka zbog klauzule o poverljivosti nije javno dostupan. Osim ugovora, nisu dostupni ni aneksi kojima se između ostalog definišu i razlozi poskupljenja. Fiskalni savet je više puta ukazivao na te probleme u svojim izveštajima.
“Najveći deo projekata ide van ustaljenih procedura, kako izbor projekta, tako i, i, i javne nabavke i tako dalje. I jedan od argumenata zašto se te procedure stavljaju u, u stranu je bio da, da to povećava efikasnost. A upravo, evo, Moravski koridor pokazuje da to nije slučaj. Znači, i rokovi su daleko prevaziđeni, ni tu nije postignuta efikasnost, ali još važnije, troškovi su daleko uvećani nego što bi inače bili.I treći aspekt koji, ovaj primer Moravskog koridora može da pokaže, jeste izbor projekta.Da li je stvarno ekonomski bilo racionalno da mi imamo tu autoput, i to još autoput sa internetom i slično, umesto da smo imali brzu saobraćajnicu”, ističe akademik, ekonomista i bivši predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović.
Iako su dodatni troškovi delom mogli biti opravdani zbog izgradnje nasipa uz Zapadnu Moravu, regulacije rečnog toka i obezbeđivanja materijala, ostaje pitanje zašto je cena projekta toliko porasla.
Iako je završetak bio najavljen za kraj 2023. godine rokovi su više puta probijani, te radovi ni danas nisu u potpunosti završeni. Takva kašnjenja mogu da donesu i dodatne troškove kroz penale za povlačenje kreditnih sredstava, osim ako ugovorni aneksi predviđaju drugačije.
A zbog nedostatka transparentnosti, javnost ne može da proveri da li su sva poskupljenja zaista bila opravdana, tako da ostaju sumnje da u tom projektu nisu finansijski čista posla.
