Predsednik Sindikata sudske vlasti Nemanja Đurić izjavio je da su tri najpogubnija rešenja za teško dostignute standarde u pravosuđu ostala u pravosudnim zakonima, i da sumnja da će Venecijanska komisija dati pozitivno mišljenje na ta rešenja.
Đurić je u tekstu objavljenom na zvaničnom sajtu Sindikata sudske vlasti naveo da je ta organizacija pažljivo pratila plenarno zasedanje Venecijanske komisije održano 11. i 12. juna, na kome je usvajano konačno mišljenje tog tela Saveta Evrope o takozvanim Mrdićevim zakonima, odnosno setu izmena pravosudnih zakona koje su, kako je podsetio, u stručnoj javnosti prepoznate kao ozbiljan udar na nezavisnost sudstva i samostalnost javnog tužilaštva.
“Očekujemo da će navedeno mišljenje u veoma kratkom roku biti i zvanično dostupno stručnoj i opštoj javnosti. Do tada smatramo da je neozbiljno i neodgovorno davati konačne ocene o njegovoj sadržini i značaju”, poručio je Đurić.
Podsetio je da su u svom preliminarnom mišljenju izvestioci Venecijanske komisije ocenili da čak devet od deset rešenja sadržanih u Mrdićevim zakonima nije u skladu sa evropskim standardima.
“Uprkos tome, ministar pravde Nenad Vujić obmanjivao je javnost predstavljajući to mišljenje kao pozitivno, izdvajajući jedino rešenje koje je dobilo podršku i protiv koga nikada nisu bili ni Sindikat sudske vlasti ni druga relevantna strukovna udruženja u Srbiji”, ukazao je predsednik Sindikata sudske vlasti.
Ocenio je i da je pritisak koji je struka vršila kroz sastanke sa Venecijanskom komisijom, radne grupe i javna slušanja, ali i vaninstitucionalno kroz Marš za pravosuđe i brojne javne nastupe u zemlji i inostranstvu, ipak delimično urodio plodom, jer je Ministarstvo pravde bilo prinuđeno da odustane od sedam od deset spornih rešenja.
“Međutim, tri najpogubnija rešenja za teško dostignute standarde u pravosuđu ostala su u zakonskim tekstovima. Reč je o neupućivanju preostala dva javna tužioca u Tužilaštvo za organizovani kriminal, načinu izbora vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca i ograničenju saradnje tužilaštva sa međunarodnim organima za borbu protiv kriminala”, istakao je Đurić.
Stav Sindikata sudske vlasti, kako je naveo, je da Venecijanska komisija neće dati pozitivno mišljenje na ova tri rešenja i da pred celom pravosudnom strukom predstoji nastavak borbe kako bi i ona bila povučena i trajno uklonjena iz pravnog sistema Republike Srbije.
Podsetimo, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je juče da je Venecijanska komisija Saveta Evrope dala pozitivno mišljenje o predloženim izmenama nedavno usvojenih pravosudnih zakona, navodeći da je vlast uspela da odbrani najmanje tri rešenja koja su kritikovana u javnosti.
Šta su Mrdićevi zakoni?
Skupština Srbije usvojila je početkom 2026. godine izmene i dopune seta pravosudnih zakona koje je predložio poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić.
Reč je o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakonu o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i Zakonu o izmeni Zakona o sudijama.
Stručna javnost oštro je kritikovala predložene izmene i kršenje procedura, opisujući ih kao “blickrig” na pravosuđe.
Posebno je ukazivano na to da bi usvajanjem ovih pravosudnih zakona, prestao mandat više od polovine tužilaca u Tužilaštvu za organizovani kriminal, a postupci koji oni vode bi bili usporeni ili opstruirani.
Usvajanje izmena seta pravosudnih zakona nije naišlo na pozitivnu reakciju Evropske unije čiji su predstavnici ocenili da bi one mogle da predstavljaju korak unazad u putu Srbije ka članstvu u EU.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je pritom pozvala Skupštinu Srbije da što pre izvrši reviziju tzv. Mrdićevih zakona.
Srbija je potom zatražila mišljenje Venecijanske komisije Saveta Evrope, koja je u svom preliminarnom mišljenju izrazila žaljenje zbog izostanka javne rasprave, i ukazala na niz ozbiljnih nedostataka u izmenama koji, kako se navodi, pojedinačno i kumulativno uklanjaju ranije postojeće mehanizme zaštite samostalnosti javnog tužilaštva. Komisija je, u tom smislu, Srbiji dala devet ključnih preporuka za unapređenje pravosudnih zakona.
Evropska unija je, u međuvremenu, stopirala isplatu sredstava Srbiji iz Plana rasta, uz poruku da Beograd neće dobijati finansijsku podršku Unije, dok pravosudni zakoni ne budu popravljeni.
