Slučaj protesta protiv projekta “Novi Sad na vodi” na Šodrošu stigao je i do Ujedinjenih nacija – jer se protiv aktiviste Miloša Rakića vodi krivični postupak zbog navodnog ometanja službenog lica tokom protesta protiv seče šume i izgradnje mosta.
Za mnoge Novosađane Šodroš je poslednja zelena oaza uz Dunav.
Zato je pre pet godina plan da baš ovde, uz postavljene plave ograde, niknu i novi most i zgrade i takozvani “Novi Sad na vodi” – izazvao bunt.
Upravo ovde godinama su trajali protesti protiv seče šume i izgradnje četvrtog mosta preko Dunava. Aktivisti su organizovali blokade, dežurstva i takozvani “Šodroš Survivor kamp”, u kojem su mesecima kampovali pokušavajući da spreče ulazak mašina.
Sukobi sa policijom i privatnim obezbeđenjem obeležili su proteste tokom 2022. i 2023. godine, a deo aktivista završio je i pred sudom.
“Poslednjeg dana Šodroša imali smo situaciju gde je nekoliko aktivista, negde oko pet, šest, sedam ujutru, počelo da prijavljuje da su opet došle velike snage policije, koje su u tom momentu počele da hapse aktiviste, i ne samo da obezbeđuju plavu ogradu, nego i da obezbeđuju bespravnu seču koja se u tom momentu dogodila kako bi se izvršila priprema za početak radova”, kaže Brajan Brković iz Pokreta “Bravo”.
Jedini priveden toga dana sa krivičnom prijavom bio je aktivista Miloš Rakić, protiv kojeg se danas vodi postupak zbog navodnog ometanja službenog lica.
I to jer je protrčao između dva policajca.
“Kordon je bio delimično postavljen, nije bio pravilan već je bilo mesta između policijskih službenika i ja sam iskoristio priliku da prođem i jedan ili dvoje od njih su ušli u moju liniju kretanja, suzbili su me i ja sam prestao da delujem bilo kako, pratio sam njihova dalja uputstva”, kaže Miloš Rakić.
Slučaj aktiviste sa Šodroša stigao je i do Ujedinjenih nacija.
Specijalni izvestilac za ekološke branioce najpre se još prošle godine obratio Vladi Srbije, ali kako nije dobio odgovor, obratio se direktno Osnovnom sudu u Novom Sadu i zatražio odbacivanje optužbi, uz obrazloženje:
“Da je mirni ekološki protest legitiman oblik učešća javnosti u odlučivanju o pitanjima životne sredine, te da učesnici takvih protesta uživaju zaštitu po Aarhus konvenciji; da postupak može imati odvraćajući efekat na druge građane koji žele da koriste pravo na učešće u ekološkom odlučivanju.”
Ovo je presedan, jer se prvi put Specijalni izvestilac direktno obratio sudu u Srbiji.
“To znači da izvestilac vodi računa o onome što se dešava. Sudovi imaju obavezu da vode računa o onome šta je izvestilac rekao kada je prezentovano njegovo mišljenje o tome da li se i na koji način primenjuje Arhunska konvencija u ovom slučaju” kaže advokat Aleksandar Todorović.
I dok se o slučaju “Novog Sada na vodi” danas govori mnogo tiše nego ranije, aktivisti smatraju da taj projekat nije nestao – već da je postao deo mnogo šire priče o korupciji.
“Mi ako ne rešimo pitanje sa nadstrešnicom i sve ovo što se dešava, zaista taj ‘Novi Sad na vodi’ će biti verovatno jedan projekat koji sa sobom može da nosi neke takve posledice. Ne samo taj projekat, nego svaki veliki projekat u Srbiji”, ističe Brajan Brković.
Most danas već niče na Šodrošu, a aktivisti i dalje tvrde da projekat od početka prate ozbiljne neregularnosti – na šta je ukazao biro Bernske konvencije, navodeći propuste u zaštiti životne sredine.
