Odabrano idejno rešenje za spomenik poginulima u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice (FOTO, VIDEO)

Gradska uprava Novog Sada odabrala je pobedničko rešenje na spornom konkursu za spomenik žrtvama novosadske tragedije od 1. novembra 2024. godine. Tada je betonsko-čelična nadstrešnica tek renovirane Železničke stanice pala na 17 ljudi od kojih je njih 16 izgubilo život, a jedna osoba je veoma teško povređena.

Na konkurs je pristiglo osam rešenja.

Na konferenciji za medije je rečeno da dva rada nisu razmatrana, dok su tri odbačena kao neprihvatljiva.

Drugonagrađeni i trećenagrađeni rad imali su svoje nedostatke, pa je jedino prvonagrađeni projekat ispunio sve kriterijume.

Kako je predstavljeno, budući spomenik će biti dimenzija oko 5 × 5 metara i visine oko 1,13 metara.

Reč je o delu akademskog umetnika Gorana Čpajka i inženjera arhitekture Zorana Tucića. Oni su dobili prvu nagradu od dva miliona dinara.

Druga nagrada od 750.000 dinara dodeljena je autorki Evi Vaništi Lazarević.

Treća nagrada u iznosu od 500.000 dinara pripala je Borisu Ljubičiću.

Inače, Čpajak je i autor pobedničkog rešenja za spomenik Milevi Marić Ajnštajn.

U obrazloženju za dodeljivanje prve nagrade navodi se da je u pitanju minimalističko rešenje sa centralnim motivom rada “masivna kamena ploča” koja svojom monumentalnošću dominira prostorom.

Jednostavnom formom i jasnim simboličkim jezikom komunicira se tragedija, gubitak i sećanja, a ostavlja se prostor posmatraču da sam izgradi odnos prema ovom događaju.

„Ova ideja traži arhaičnu tišinu, predstavljajući estetiku ‘pritiska’ – svedenog spomeničkog izraza, gde tišina i težina materijala govore više od bilo kakve figuracije. Ako se traži sirova istina i težina događaja ‘masivna kamena ploča’ – teži da spomenik, pre svega, bude opomena“, navodi se u obrazloženju.

Za pobedničko rešenje se ističe i da predstavlja jasno i eksplicitno formulisanu skulpturalnu celinu koja se može oceniti kao autorsko originalno umetničko delo sa nedvosmislenim vizuelnim značenjima koji direktno komuniciraju sa predmetnim zadatkom ili temom.

„Stilski bi se mogao označiti kao asocijativna apstrakcija uz vešto korišćenje svedenih formi monolitno, horizontalno postavljene kamene strukture ispod koje ‘lebdi’ postolje sa jasnom asocijacijom na brutalnost težine. Celokupan doživljaj ovako postavljenih elemenata odiše dostojanstvom bez suvišnih, zbunjujućih elemenata koji odvraćaju pažnju od suštine, čime se obezbeđuje trajnost i postojanost sećanja i mogućnost tihe i duboke refleksije. Ono što je važilo za druge kandidate, važi i za ovaj predlog, a to je da su uz intervju i konsultacije sa autorskim timom moguće konsultacije po pitanju detalja (ukupne dimenzije skulpture, kao i format tekstualnih i numeričkih detalja, vrsta kamena i tekstura)“, navodi se u obrazloženju.

Članovi gradske komisije preporučiće Gradu Novom Sadu da potpiše ugovor sa autorom pobedničkog rešenja kako bi spomenik bio postavljen.

Komisija je, takođe, navela da bi spomenik trebalo da se nalazi na mestu postojeće lokomotive, dok bi se lokomotiva prebacila na drugu lokaciju, uz obrazloženje da joj tu nije primereno mesto. O tome će, međutim, odlučivati druge gradske strukture.

Na više puta postavljeno pitanje koja je cena izgradnje spomenika, niko od prisutnih nije želeo da da odgovor, čak ni projekciju.

Podsetimo, novosadski studenti su 1. maja prošle godine postavili malu ploču pored Železničke stanice u znak sećanja na stradale u tragediji.

Veliki deo javnosti mesecima izražava protivljenje ideji da gradska vlast podiže spomenik žrtvama, uz ključnu primedbu da upravo oni koji snose odgovornost za tragediju sada žele da grade spomenik.

Razglas news