U noći između 24. i 25. aprila biće 10 godina otkako su građani pozivali policiju pošto je grupa maskiranih ljudi u centru Beograda u sred noći blokirala kvart, onemogućavajući slobodu kretanja svima koji su se tu slučajno zatekli.
Oduzimali su im telefone, prisiljavali ih da gledaju u zemlju, pa čak ih i vezivali, dok su bagerima rušili objekte na čijem je mestu danas Beograd na vodi. Policija se te noći nije odazvala na pozive građana da ih zaštiti. U grupi maskiranih bilo je najmanje 20 ljudi, a ni posle cele decenije nije otkriveno ko je rušio objekte i građanima uskratio slobodu kretanja. Upravo protok vremena predstavlja pretnju da će ceo slučaj zakonski zastariti, zbog čega je Insajder Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu upitao kada bi zastarelost mogla nastupiti. U odgovoru, Tužilaštvo navodi da to ne mogu da kažu, “jer u dosadašnjem postupku nisu utvrđene sve okolnosti kako bi sa sigurnošću mogli da kvalifikuju delo”.
U odgovoru na pitanja redakcije Insajder, Prvo osnovno tužilaštvo svu odgovornost za to što nije utvrđeno ko su maskirani ljudi koji su u sred noći rušili objekte u centru grada prebacuje na policiju.
“Imajući u vidu da u navedenom predmetu i nakon više upućenih zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja i urgencija, do današnjeg dana policijski službenici nisu utvrdili identitet lica, potrebno je za sva detaljnija pitanja da se obratite njima, kao organu otkrivanja”, piše u odgovoru.
Ali odgovor na pitanje o zastarelosti otkrio je nešto što do sada nije bilo poznato – da Prvo tužilaštvo još nije ni kvalifikovalo krivično delo ili dela koja su počinila NN lica u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine.
“Nisu utvrđene sve potrebne okolnosti kako bismo sa sigurnošću mogli da kvalifikujemo krivično delo”, navode iz Tužilaštva za Insajder.
To što kvalifikacije krivičnog dela nema, predsedniku Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Radovanu Laziću ukazuje na to da je posredi odsustvo saradnje policije sa tužilaštvom.
“Nema volje u vrhu policije da odgovori na zahteve tužilaštva jer je taj vrh pod političkom kontrolom. Zato nema ni adekvatne saradnje policije sa tužilaštvom. Postoje ozbiljne indicije da su u celu operaciju ‘Savamala’ umešani najviši državni ili gradski funkcioneri ili oboje. U ovakvim političkim okolnostima, ne verujem da će se ovaj slučaj rešiti. Ako je sve urađeno iz političkih interesa, nerealno je očekivati da policija pronađe bilo kakve dokaze, a tužilaštvo nema moć ni snagu bez policije”, navodi Lazović.
Predmet otkrivanja identiteta “fantoma iz Savamale” prvobitno je bio u Višem javnom tužilaštvu, ali je prosleđeno nižem – Prvom osnovnom. Još 2017. godine Prvo tužilaštvo je od policije zatražilo da preduzme sve mere i radnje kako bi bio utvrđen identitet počinilaca, ali je tada kao krivično delo navedeno “Učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo u sticaju sa krivičnim delom Protivpravno lišenje slobode”. A u postupku koje vodi, Prvo tužilaštvo i dalje pokušava da kvalifikuje krivično delo, ali, kako proizilazi iz njihovog odgovora Insajderu – u tome im policija ne pomaže.
Iz MUP-a ne odgovaraju na pitanja Insajdera šta su sve preduzeli kako bi otkrili počinioce.
Šta se sve događalo u Hercegovačkoj ulici u noći kada su, inače, prebrojavani glasovi na održanim gradskim izborima, najbolje je opisano u izveštaju Zaštitnika građana.
“U ranim jutarnjim časovima 25. aprila, organizovana, motorizovana grupa od više desetina crno uniformisanih lica pod fantomkama, opremljenih teleskopskim palicama i snažnim baterijskim lampama, privremeno je, na oko dva časa, preuzela faktičku vlast nad delom Beograda poznatim kao Savamala. Po odlasku grupe maskiranih ljudi, više građana je pozvalo policiju, ali ih je ona upućivala na organe za koje su morali da znaju da nisu nadležni. Navedeni propusti u radu policije nisu rezultat propusta pojedinaca, već su očigledno organizovani i sprovedeni u okviru ranije pripremljenog plana i izdatih naloga”, pisalo je u Izveštaju koji je kancelarija Zaštitnika građana objavila neposredno posle događaja u Savamali.
Za sve ovo na kraju je zvanično kriv i odgovoran samo šef noćne smene u policiji Goran Stamenković, koji je priznao krivicu i za to dobio uslovnu kaznu zatvora od pet meseci. Ovakva kazna je ispod zakonskog minimuma za delo za koje je preuzeo odgovornost, što mu je omogućilo da nastavi da radi u policiji i dočeka penziju.
Ostatak teksta pročitajte na Insajderu.
