U sred plodne vojvođanske ravnice planirana je izgradnja postrojenja za reciklažu guma. I dok procena o uticaju na životnu sredinu tvrdi da prepreka za takvo postrojenje nema, stanovnici Žablja ukazuju na brojne probleme i traže izmeštanje projekta na neku drugu loakciju.
U Žablju se planira postrojenje za reciklažu otpadnih guma. Kapaciteta do 72 tone dnevno.
U kraju koji živi od obrađivanja zemlje, nadomak vodoizvorišta i Parka prirode Jegrička, meštani kažu da im je ova vest stigla kao “dragička”.
“Čovek gde god da se okrene je smeće, javašluk, prljavština, čudo, i sad povrh svega toga su spremni, ova vlast, da nam donese prljavu tehnologiju, znači preradu polovnih guma”, kaže poljoprivrednik Đula Gal.
Ta prerada je planirana u industrijskoj zoni, ali na svega 800 metara od prvih kuća.
“Ono što se beli iza je plantaža krastavaca. Druga stvar, smetlište nam je malo dalje, vidi se i tu nam je jedna ogromna deponija smeća gde se dovodi sve i svašta, nekontrolisano – to je spomenik ove vlasti. Kad se okrenemo na drugu stranu, tu su nam bunari za napajanje sela, dakle vodovod je tu”, ukazuje Đula Gal.
Preciznije – vodoizvorište koje se u Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu uopšte ne pominje. A to je tek početak zamerki.
Struka kaže da nema analize nultog stanja – merenja pre početka rada – da bi se kasnije moglo utvrditi šta je postrojenje možda promenilo.
“Meštani svedoče da sa te strane, sa severozapada, njima dolazi vetar i oni već tu deponiju osete i neku farmu svinja. I sad kad mi između toga dodamo i jednu fabriku koja će da prerađuje opasni otpad jednostavno treba da saberemo taj kumulativni uticaj”, kaže master ekolog i član Kreni-promeni Bojan Roganović.
Studija tvrdi da u blizini nema škola, vrtića, niti zaštićenih područja koja bi mogla biti ugrožena.
Kritičari tvrde da su udaljenosti procenjivane odokativno – a zagađenje ne ide putem, već vazdušnom linijom.
“Rečeno je da je udaljenost srednje škole od potencijalnog postrojenja nekih 1,7 km, pritom niko ne spominje osnovnu školu i vrtić koji su na duplo manjoj udaljenosti”, kaže ekološki aktivista Bojan Savatović.
“Ako smo zaboravili vodoizvorište, jaslice u blizini, onda nismo uzeli dobre podatke na početku i krajnji rezultat ne može biti dobar, to je sporno”, navodi master ekolog i član Kreni-promeni Bojan Roganović.
Otpadne vode, nakon tretmana, završavale bi u kanalu koji je povezan sa Jegričkom gde je i zaštićeno dobro.
Da će biti sve dobro, uveravao je nosilac projekta na javnoj raspravi, ali građani žele alternativnu lokaciju.
“Kod nas je početa kanalizacija – ništa, deponija – ništa, putevi – ništa. I sad treba da veruje selo da će ovo da bude sve u redu”, dodaje Đula Gal.
A hoće li, novinari su pitali i opštinu i Plavu frajlu d.o.o koja je nosilac projekta ali odgovori za sada nisu stigli.
