Ministarstvo prosvete je najavilo da će od naredne školske godine broj izbornih predmeta u gimnazijama biti smanjen, ali se za sada ne zna hoće li ova promena važiti samo za učenike koji će 2026/27. biti u prvom razredu ili će obuhvatiti i ostale gimnazijalce.
Izvori Danas-a kažu da je pre oko dve nedelje održan sastanak direktora gimnazija sa pomoćnicom ministra za srednje obrazovanje Dankom Nešović koja je, navodno, bila za to da od iduće školske godine broj izbornih predmeta i fond časova bude smanjen u svim razredima gimnazije, a susret je završen obećanjem da će direktorima biti javljeno šta će biti konačno rešenje.
Direktori i nastavnici ga ne znaju ni nakon što im je pre nekoliko dana stigao dopis iz Ministarstva prosvete sa potpisom ministra Dejana Vuka Stankovića, jer je, kažu, nedorečen.
U tom dopisu, podsetimo, piše da su u pripremi izmene plana nastave i učenja za gimnazije, koje će podrazumevati smanjenje nedeljnog fonda časova za izborne predmete.
“Planira se da u prvom i drugom razredu gimnazije učenik bira jedan izborni predmet sa liste od dva izborna predmeta. U trećem razredu učenik takođe bira jedan izborni predmet, sa liste od dva izborna predmeta, koji nastavlja da izučava u četvrtom razredu (škola nudi dva od moguća tri izborna predmeta). Pravilnik o nastavnom planu za gimnazije će biti objavljen za novu školsku 2026/2027. godinu”, piše u dopisu, ali se ne navodi koliki će biti fond časova izbornih predmeta od prvog do četvrtog razreda.
Kako nezvanično saznaje Danas, ideja je da u svakom razredu učenik bira po jedan izborni predmet, koji će u nedeljnom rasporedu biti zastupljen sa po jednim časom, ali direktori sa kojima smo razgovarali napominju da treba sačekati da novine budu objavljene u Službenom glasniku da bi se sa sigurnošću znalo šta se menja.
Prema aktuelnim propisima, učenici biraju dva izborna predmeta, sa spiska koji ponudi škola. U prvom i drugom razredu imaju po jedan čas nedeljno iz svakog od ovih predmeta, a po dva časa u trećoj i četvrtoj godini. Gimnazijaci izborne predmete biraju u prvom, drugom i trećem razredu, s tom što ono što ono što odaberu u trećoj godini moraju da slušaju i u četvrtoj.
Ponuda izbornih predmeta (ranije su se zvali izborni programi) sada je mnogo veća od one koja se najavljuje. Trenutno ih za prvi i drugi razred ima šest, a za treći i četvrti devet. Na tom spisku su, između ostalog, Jezik, mediji, komunikacija, Pojedinac, grupa društvo, Umetnost i dizajn, Primenjene nauke, Ekonomija i biznis, Osnovi geopolitike, Religije i civilizacije, Savremene tehnologije, Metodologija naučnog istraživanja…
Nastava ovih predmeta je koncipirana kao projektna, a nadležni su njihovo uvođenje obrazložili namerom da podstaknu radoznalost, doprinesu razvoju socijalnih i istraživačkih veština učenika, da podstaknu kreativnost i aktivizam, pomognu đacima u formiranju stavova i sistema vrednosti i da budu dobra priprema za nadogradnju znanja u narednim razredima.
Ipak, godinama stižu žalbe i od učenika, roditelja, ali i samih zaposlenih u školama da izborni predmeti nisu opravdali svrhu i da su samo dodatno opteretili đake, te da se početna dobra ideja u praksi pretvorila u suprotnost jer mahom služe za dopunu fonda nastavnicima ili se daju zaposlenima na određeno vreme.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Danas-a.
Danas
