Vanpretresna veća Višeg suda u Beogradu, sastavljena gotovo od istih sudija, mesecima ne mogu da utvrde da li su za ove dve optužnice nadležni Više javno tužilaštvo ili Tužilaštvo za organizovani kriminal. Apelacioni sud je u više navrata vraćao predmete na ponovno odlučivanje, dok pravnici ocenjuju da propusti ne deluju kao neznanje, već više kao moguća zloupotreba, piše BIRN.
Kako piše BIRN, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu u dva odvojena, ali izuzetno važna slučaja, u gotovo istim sastavima vanpretresnih veća, donelo je – u najmanju ruku – neobične odluke.
Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, u oba predmeta sudska veća su napravila ozbiljne procesne propuste, zbog čega se na potvrđivanje optužnice u jednom slučaju čeka već godinu dana, a u drugom sedam meseci. U oba postupka zapravo se toliko vremena čeka samo da bi se utvrdilo koje je tužilaštvo nadležno za postupanje – Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) ili Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK). Odluke vanpretresnih veća Višeg suda u Beogradu, sudeći po nalazima Apelacionog suda, ukazuju ili na nepoznavanje zakona ili na zloupotrebu procesnih radnji – a obe mogućnosti su poražavajuće za pravosudni sistem i, posledično, za vladavinu prava, prenosi BIRN.
Jedan od tih slučajeva odnosi se na optužnicu zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi, a jedna osoba je teško povređena. Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu obuhvaćeni su Slobodanka K., menadžerka za razvoj investicija u AD „Infrastruktura Železnica Srbije“, koja se tereti za zloupotrebu službenog položaja i teško delo protiv opšte sigurnosti, kao i Milutin S. i Biljana K, predsednik i član Komisije za tehnički pregled Železničke stanice u Novom Sadu. Troje okrivljenih se tereti da su kao članovi komisije nesavesno i protivno propisima odobrili puštanje stanice u rad bez stvarne provere bezbednosti, iako za to nisu bili ispunjeni uslovi, što je kasnije dovelo do teških posledica. Uprkos težini slučaja i njegovim posledicama, postupak potvrđivanja optužnice i dalje traje, pre svega zbog spora oko toga da li je optužnicu podiglo nadležno tužilaštvo – da li predmet treba da ostane u nadležnosti beogradskog VJT-a ili Tužilaštva za organizovani kriminal.
Drugi predmet odnosi se na optužnicu protiv Nemanje Stajića, bivšeg sekretara Sekretarijata za ozakonjenje objekata Grada Beograda, i još 13 okrivljenih. Oni se terete za krivična dela udruživanja radi vršenja krivičnih dela, pranja novca i zloupotrebe službenog položaja. I u ovom slučaju ključni problem je u tome da li postupak treba da vodi VJT u Beogradu, odnosno njegovo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, ili Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Ova dva predmeta, piše BIRN, pokazuju kako se procesnim odlukama suda može uticati na tok krivičnog postupka. Suština problema leži u odlukama sudskih veća koje se zasnivaju na procesnim propustima, zbog čega nije moguće utvrditi nadležnost tužilaštva, a samim tim ni suda koji će postupati u predmetu. Zbog toga Apelacioni sud u više navrata mora da interveniše i vraća predmete prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Posledica toga je da postupci stagniraju, jer optužnice i dalje čekaju potvrđivanje.
Sofija Mandić, pravnica iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i članica Potkomisije za pravna pitanja u neformalnoj Anketnoj komisiji za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu, ocenjuje za BIRN da u ovom slučaju ne deluje da je reč o neznanju, već o mogućoj zloupotrebi, imajući u vidu da je u sudskim većima učestvovao predsednik Višeg suda, iskusan sudija koji po pravilu ima i kontrolnu ulogu u posebno važnim predmetima, zbog čega postoji osnov za sumnju da je i ovde to bio slučaj.
Opširnije pročitajte na sajtu BIRN-a
