Danas se navršava 20 godina od smrti bivšeg predsednika Srbije i Savezne republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića, koji je 11. marta 2006. umro u Haškom tribunalu. Miloševiću je suđeno za ratne i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji, kao i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Za predsednika Srbije izabran je na prvim višestranačkim izborima posle sloma komunizma, decembra 1990. godine, a tu funkciju obavljao je u dva mandata.
Bio je predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS), koja je nastala ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije.
Jula 1997. izabran je za predsednika SRJ i na toj funkciji je ostao do izbora septembra 2000. godine, na kojima je pobedio kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislav Koštunica.
Milošević je najpre odbio da prizna rezultate predsedničkih izbora, što je dovelo do masovnih građanskih protesta, koji su kulminirali 5. oktobra, kada se u Beogradu okupilo više stotina hiljada demonstranata.
Nova vlast uhapsila je Miloševića 1. aprila 2001. u Beogradu, zbog, kako je tada saopšteno, zloupotrebe službenog položaja.
Na osnovu Uredbe Vlade Srbije, nekadašnji predsednik je izručen Haškom tribunalu 28. juna 2001, po optužbi za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije.
Suđenje Miloševiću nije završeno sudskom presudom pošto je bivši predsednik Srbije i SRJ preminuo, kako je saopšteno, u pritvorskoj jedinici Tribunala, od posledica infarkta.
Telo Miloševića dopremljeno je u Srbiju marta 2006. a sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.
Iz Srpske radikalne stranke je najavljeno da će njen lider Vojislav Šešelj u 11 sati položiti venac na Miloševićev grob.
Marko Milošević: Moj deda razmišljao 1997. da više ne bude predsednik
Poslanik Socijalističke partije Srbije (SPS) u Skupštini Srbije Marko Milošević izjavio je da “zna pouzdano” da je njegov deda, Slobodan Milošević, “1997. razmišljao o tome da više ne bude predsednik, ali da ga najbliže okruženje u tome nije podržalo i ubedilo ga je drugačije”.
“Da li je bilo grešaka ili propusta – sigurno jeste, zbog čega se i pola svog života trudim da objektivno upoznam istinu, jer vidim da pored snažno pozitivnog i afirmativnog, postoji i snažno negativan sentiment prema Miloševiću, koji takođe smatram relevantnim”, rekao je Marko Milošević, u intervjuu za današnji list Politika.
“Apsolutno ne pretpostavljam da je neko u pravu samo zato što je moj, svako ko me poznaje zna da nisam ni pristrasan ni emotivan u bilo kom svom stavu ili analizi, kao i da najviše od svega cenim istinu”, rekao je Marko Milošević.
Na pitanje gde je Slobodan Milošević grešio i šta je trebalo drugačije, on je naveo da “savremenici i učesnici događaja svedoče o tome da se od početka krize aktivno radilo, prvo na prevenciji, a zatim kada to nije uspelo, na bržem okončanju rata na prostoru bivše SFRJ i kasnije agresije NATO-a 1999”.
“Da li je ovde bilo prostora za drugačije poteze i odluke, to znaju samo oni koji su u tome učestvovali i imali sve relevante faktore i činjenice na raspolaganju”, rekao je Milošević.
On je objasnio i da su njegove političke ambicije da učestvuje u reformi prosvete i izgradnji funkcionalnog socijalno pravednog društva, kao i da je zbog toga odlučio da uđe u politiku.
Beta/Politika
