U februaru 2026. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je ukupno 34 incidenata koji su uključivali novinare i medijske radnike. Evidentirano je osam fizičkih napada, kao i osam slučajeva pretnji smrću i ugrožavanja fizičke bezbednosti novinara i sedam ostalih pretnji novinarima. Pored toga, dokumentovane su tri pretnje medijima i osam napada na medije i medijske organizacije.
Tokom meseca nastavljene su ozbiljne pretnje novinarima i medijima, kao i kampanje koje se plasiraju putem medija i koje dodatno ugrožavaju bezbednost novinara i medijskih stručnjaka. Takođe su ponovo zabeleženi slučajevi napada na novinare tokom izveštavanja sa javnih događaja i protesta, a u nekima je učestvovala policija.
Pretnje novinarima i medijima
Nastavlja se trend iz prethodnih meseci upućivanja ozbiljnih pretnji novinarima i novinarkama nedeljnika Radar. Najpre su pretnje upućene 12. februara putem komentara na njihovom sajtu. Ispod teksta Milana Ćulibrka „Za rafale šest puta više para nego za sve kapitalne investicije“, u kojoj se, uz govor mržnje i najgrublje uvrede, upućuju i poruke koje nesumnjivo sadrže elemente pretnje nasiljem: „j**em vam majku ustasku, culibrsku i vama ustaskoj gamadi – ztrecemo vas da takava gamad nikada vise neniknen zteceno vas budite sigurni nece mnogo vremena pro da se to dogodi“.
Članovi porodice kolumniste nedeljnika Radar Predraga Simonovića primili su uznemiravajuće telefonske pozive ubrzo nakon ponoći u noći između 14. i 15. februara. Među pozvanima je bilo i maloletno dete. Sadržaj poziva bio je bizaran, vulgaran i krajnje uznemiravajući, sa elementima seksualno eksplicitnog uznemiravanja. Ovakvi postupci predstavljaju ozbiljan napad na privatnost, bezbednost i dostojanstvo porodice, kao i pokušaj zastrašivanja novinara preko njegovih najbližih.
Takođe, 18. februara „Radar“ je na svom zvaničnom sajtu objavio njegov tekst pod naslovom „Da li ste na spisku – Beseda pored zaleđenog Dunava“,a istog jutra, lice koje se potpisalo kao „Duki“ ostavilo je komentar: „Davno si ti sebi štiklirao glavu svakako čim mlatiš gluposti“, što je novinar, imajući u vidu ranije događaje, razumeo kao pretnju po svoju bezbednost.
Tokom protesta u Surdulici 14. februara, novinarki Dejani Cvetković upućene su seksističke uvrede, javno je prozivana i upozoravana da pojedinci poseduju njen broj telefona. Pojedinci su čak pretili i seksualno uznemiravali novinarku, koja je morala da se povuče sa mesta izveštavanja. Takođe, novinarki su upućene pretnje i uvrede u posebnoj Viber grupi građana koja deli informacije o događajima u Surdulici. U toj grupi su deljeni njen profil i fotografije, a pojedini članovi su upućivali uvrede, pretnje i pozive na linč.
Nakon toga, urednik portala InfoVranjske Mihajlo Stojković, nakon što je izvestio o pretnjama koleginici Dejani Cvetković, dobio je poziv sa nepoznatog broja telefona, u kojem mu je upućena psovka, a nepoznati glas je rekao da njemu i Dejani Cvetković „treba j…. mater“ i da njemu „treba da se ubije dete, pa da vidi kako je“.
Redakcija Jugpress-a je 20. februara putem aplikacije Mesindžer dobila poruku sa naloga koji koristi ime „Zoran Stojanović – Šote“, u kojoj se, uz uvrede, iznose i pretnje nasiljem. U poruci se navodi: „Usta vas ustaska jeem koga podrzavate ustase ruse crkvu svestenike vredjaju dvesto godisnjicu srpsku ruse nabio bi vas u rudnik i zatrpao da se zaraza ne siri jeem vam sve sto imate i zivo i mrtvo da sam vlast“.
Autori emisije “Dobar, loš, zao” Marko Vidojković i Nenad Kulačin dobili su veoma ozbiljnu pretnju na društvenoj mrezi Instagram: „Iha ovo se maljem ubija. greota je metak trošiti. al baš malj od 7–8 kg”, kao i nadovezana poruka sa naloga sekidragan: „Ma ne od tog malja bi umro odmah, za njega je drveni čekić, lagan, pa da a treba udariti 100 puta da bi umro”. Pored ovih, u drugim porukama upućene su i pretnje smrću, seksualnim nasiljem, torturom i mučenjem.
U periodu od 22. do 23. februara, novinarka Jovana Gligorijević kontinuirano je dobijala veliki broj uvreda i pretnji nakon objave na društvenoj mreži X (Twitter).
Napadi na novinare tokom protesta u Novom Sadu i Beogradu
Novinar i urednik Razglas News Žarko Bogosavljević je fizički napadnut na dogadjaju u Novom Sadu, tokom protesta studenata i građana ispred zgrade Srpskog narodnog pozorišta gde se održavala „svečana akademija“ povodom 200 godina od osnivanja Matice srpske. Na snimku koji se pojavio na društvenim mrežama čuje se kako se Bogosavljević više puta predstavlja kao novinar i naglašava da je na terenu kako bi obavljao svoj posao, ali to nije sprečilo napadača da nasrne na njega. U blizini se nalazila policija koja ponovo nije reagovala na napade.
Na istom događaju napadnuta je grupa novinara Rojtersa, Odjeka i Storytellera, koji su bili gurani i izloženi agresiji. Svi su bili vidno obeleženi novinarskim obeležjima. Posebno zabrinjava činjenica da se napad dogodio u prisustvu policije, uz izostanak blagovremene i efikasne reakcije.
Nakon protesta nepoznato lice je putem poruka na Instagramu uputilo pretnje novinarima. Novinaru Lazaru Diniću zaprećeno je napadom na život i telo uz uvrede: „Ustašo, kraj ti je blizu, jeu ti mamu kurvinu ustašku“. Istovremeno, novinaru Ivanu Bjeliću upućene su poruke preteće i uvredljive sadržine: „Pe ustaška, naći ću te, ima da vrištiš kao krme, jm ti sve živo i mrtvo, ustaški kin sine, isčupaću ti srce ustaško, na komadiće ću te iseći, tik-tak tastatura ratnici“.
Za vreme protesta na Novom Beogradu, u parku ispred nekadašnjeg hotela Jugoslavija, gde je planirana izgradnja akvarijuma kojoj se građani protive, 16. februara, novinarka portala Mašina bila je sprečavana i ometana u snimanju od strane policijskih službenika. Jedan pripadnik MUP-a nije joj dozvolio da snima niti da priđe mestu događaja, fizički joj preprečavajući prolaz. Obratio joj se i usmeno, tvrdeći da ometa policijski rad, dok ju je istovremeno sprečavao da nastavi sa snimanjem i da priđe lokaciji incidenta.
Na istom protestu, student fotoreporter Luka Pešić bio je dva puta juren od strane pripadnika policije. Prvi put u prostoru parka Ušće, kada je policija pojurila građane koji su protestovali, a drugi put u blizini Poljoprivrednog fakulteta, oko 400 metara dalje od mesta samog protesta. Policija je i u toj akciji jurila građane, ali je utisak da je sa namerom jurila i fotoreportera Pešića.
Istom prilikom fotoreporter Gavrilo Andrić je dva puta je bio ometan od strane policije. Pripadnici policije su u prvoj situaciji gurali bez ikakvog objašnjenja fotoreportera dok je snimao i fotografisao događaje. Andrić je u tom trenutku imao jasno istaknutu press legitimaciju. Kasnije tokom večeri, dok je Andrić snimao postupanje policije prilikom hapšenja demonstranata, jedan pripadnik Žandarmerije je fizički nasrnuo na njega. Kada se fotoreporter predstavio kao novinar, policajac se udaljio, a nakon što mu je Andrić zatražio legitimaciju, policajac ga je opsovao. Naglašavamo da se na snimcima sa protesta čuje da su policijski službenici tokom intervencije i privođenja građana izgovarali najvulgarnije psovke i uvrede.
Nakon održanog protesta, novinarka YouTube kanala Srbin Info, Nada Gladović, i novinar Darko Simić zadržani su u obruču pripadnika Policijske brigade dok su pokušavali da snime oduzimanje motocikala građanima po završetku protesta. Kada su pokušali da snime policijsku akciju izbliza, okružili su ih pripadnici Žandarmerije i zadržali oko sat vremena. Novinari su pušteni tek nakon reakcije nadležnih iz jedne od policijskih jedinica u Beogradu.
Tokom protesta 28. februara na Novom Beogradu, povodom izgradnje akvarijuma u parku Ušće, pripadnik policije gurnuo je novinara portala Mašina, koji je izveštavao sa događaja i snimao kako policija hapsi jednog građanina.
Kampanje protiv novinara i eksperata kojima se ugrožava njihova bezbednost
Nastavlja se organizovana kampanja diskreditacije i targetiranje novinara i medijskih stručnjaka nakon emitovanja sadržaja Centar za društvenu stabilnost pod nazivom „Zlo doba 2“.
Najpre se 5. februara na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, kampanja protiv Verana Matića intenzivirala kroz saopštenja iste organizacije i koordinisano plasiranje optužbi u novoosnovanim lokalnim portalima povezanim sa organizatorima ove kampanje.
U saopštenju se Matić optužuje da deluje „protiv državnih interesa Srbije“, uz najavu da će „ubrzo izaći i tematski specijal posvećen njegovom predanom radu na pojedinim antidržavnim projektima“.
Nakon toga usledio je talas tekstova i objava u nizu novijih portala i stranica za koje je već sada jasno da služe kao instrument obračuna sa neistomišljenicima i kritičkim glasovima, među kojima su: Podunavlje uživo, Nova Pazova uživo, Stara Pazova uživo, Palanačke vesti, Lučani uživo, Glas Aranđelovca, Srbija na istoku, kao i drugi srodni kanali.
Takođe, paralelno sa tom kampanjom, na društvenoj mreži X, nakon emitovanja filma, počele su da se šire dodatne opasne optužbe da Matić „finansira albanske medije na Kosovu“ i da je „podržao separatiste“. Ovakve tvrdnje, iznete bez ikakvih dokaza, predstavljaju pokušaj daljeg podizanja tenzija i potencijalnog podsticanja mržnje i nasilja, uz direktan rizik po bezbednost Verana Matića.
Dana 13. februara intenzivirana je kampanja usmerena protiv novinara i novinarki profesionalnih i kritičkih medija kroz objavljivanje spiskova na društvenim mrežama organizacije Centar za društvenu stabilnost, kao i kroz najavu nastavka serijala Zlo doba.
Organizacija je objavila listu sa 45 imena uz poruku da će se tim osobama baviti u narednim epizodama, kao i najavu posebnog, 90-minutnog izdanja posvećenog Veranu Matiću. Objavljivanje ove liste predstavlja nastavak kampanje javnog targetiranja i dodatno pojačava pritisak na označene pojedince, od kojih su neki i ranije bili mete napada čiji slučajevi do danas nisu rasvetljeni.
Opasna targetiranja od strane javnih funkcionera
Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević 1. februara izneo je ozbiljne optužbe na račun programskg direktora Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine (NDNV) i univerzitetskog profesora Dinka Gruhonjića. Vučević je izjavio da su navodni „napadi profesora Univerziteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića na predsednika Srbije Aleksandra Vučića zapravo napadi na ustavni poredak i nezavisnost Srbije”. Izjava je usledila nakon objavljivanja Gruhonjićevog intervjua na sarajevskom portalu „Slobodna Bosna“.
Portal Bujanovačke bio je meta govora mržnje i označen kao „ustaški“ i „Piculin“ portal koji je „plaćen da pljuje svoju zemlju“. Nakon teksta „Naše specijalne jedinice na takmičenju u Dubaiju: Važno je učestvovati“, odbornik vladajuće koalicije u Bujanovcu Saša Arsić podelio je tekst na svom Fejsbuk profilu i izneo niz ovih optužbi.
U drugoj objavi ponovo je targetirao portal Bujanovačke, uz fotografiju sa v.d. direktorom vladinog Koordinacionog tela za jug Srbije i šefom Srpske napredne stranke u Bujanovcu, navodeći da će „ustaški portali“ za novac objavljivati „svakakve gluposti“ i „prodavati Srbiju i srpstvo“.
Predsednik Aleksandar Vučić i predsednica Skupštine Ana Brnabić javno su targetirali novinare televizije N1 i Nove S nakon vesti o privođenju ratnih veterana osumnjičenih za planiranje rušenja ustavnog poretka i napad na predsednika.
Povod za napade bio je izveštaj N1 koji je, uz saopštenje policije, preneo i izjavu advokata uhapšenih da je privođenje „zastrašivanje pred skup 15. marta“.
Brnabić je na mreži X optužila N1 „Kakva je ovo monstruozna relativizacija i još monstruoznije obrtanje stvarnosti… (in)direktna zaštita onih koji žele da naude predsedniku Srbije i njegovoj DECI… Stravično. I za svaku osudu“. Vučić je u javnom obraćanju ponovio optužbe da N1 i Nova S „plasiraju laži“, dodajući da je imao „1000 razloga“ da ih ugasi, ali to nije učinio.
Napadi na medije
U februaru mesecu zabeleženo je nekoliko slučajeva napada na sajtove medija. Oni su se suočavali sa otežanim radom usled kontinuiranih napada na servere koji hostuju ovaj portal. Ovi napadi su značajno otežavali, a povremeno i potpuno onemogućavali pristup tekstovima i drugim sadržajima sajta korisnicima.
Pored toga, napadi su ometali i rad redakcije, jer je bio otežan ili onemogućen pristup internom CMS sistemu koji novinari i urednici koriste za pisanje, uređivanje i objavljivanje tekstova.
Napadi su trajali u različitim vremenskim intervalima, od jednog ili više dana, a u pojedinim slučajevima i duže od nedelju dana. Prema našim saznanjima napadnuti su Radar, Južne vesti, Glas Šumadije, Pressek, Vranje news, Kraljevački Krug i E-Braničevo.
U februaru je zabeležen još jedan slučaj suspenzije Instagram naloga. Naime, 6. februara Meta je suspendovala Instagram profil portala Balkan Insight bez jasnog objašnjenja. Nedelju dana nakon toga ponovo su dobili pristup.
Opasan presedan: praksa koja preti novinarima i slobodi izražavanja
Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu podnelo je krivičnu prijavu protiv Nemanja Šarović, saradnika KTV, zbog sumnje na krivično delo ometanja pravde. Kao razlog navodi se da su ispod njegove objave na Instagramu pojedini korisnici ostavljali uvredljive komentare upućene tužilaštvu i javnom tužiocu Dragana Mojsin, što je, prema navodima prijave, moglo da utiče na njen rad.
Kritičari ističu da do sada nije zabeleženo da neko krivično odgovara za komentare drugih, često anonimnih korisnika na društvenim mrežama, zbog čega se ovaj slučaj u javnosti tumači i kao potencijalno problematičan presedan koji može imati negativne posledice na slobodu izražavanja.
Izbor generalne direktorke Radio televizije Srbije
U februaru 2026. godine za generalnu direktorku Radio-televizije Srbije izabrana je Manja Grčić na mandat od pet godina.
Izbor je pratio niz polemika u stručnoj i medijskoj javnosti. Kao jedan od spornih aspekata istican je mogući sukob interesa, budući da je u vreme kandidovanja i izbora bila povezana sa kompanijom Tačno, vlasnikom novinske agencije Tanjug i povezane sa televizijskim kanalima iz privatnog medijskog sistema.
Prema Zakonu o javnim medijskim servisima, postojanje sukoba interesa pri izboru generalnog direktora jasno je propisano, pa je deo stručne javnosti ukazao da bi takva vlasnička povezanost sa privatnim medijima mogla omogućiti pribavljanje koristi za sebe ili povezane subjekte.
Nakon izbora na funkciju direktorke RTS-a, Grčić se povukla sa te pozicije u privatnoj kompaniji. U javnosti je otvorena i polemika o njenoj fakultetskoj diplomi.
Prema navodima Udruženja novinara Srbije, iz prvobitne dokumentacije proizilazilo je da diploma stečena na Univerzitetu u Lidsu nosi 180 ESPB bodova, dok zakon propisuje najmanje 240 poena potrebnih za poziciju generalnog direktora RTS-a.
Nakon toga, Agencija za kvalifikaciju je saopštila da je diploma Manje Grčić nostrifikovana.
NUNS
