Kako N1 saznaje, na ponovljenim izborima za tri člana Visokog saveta tužilaštva iz redova javnih tužilaca na nivou viših javnih tužilaštava najviše ukupnih glasova je dobio Nikola Uskoković, tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Time je pobedio svog protivkandidata Borisa Majlata, tužioca Višeg javnog tužilaštva u Šapcu i donedavnog glavnog tužioca za visokotehnološki kriminal.
Ovim je na ponovljenim izborima vlast obezbedila da u sastavu Saveta sedi jedan tužilac koji je blizak njihovoj struji, budući da je tužilac Uskoković bio kandidat kog je podržao kolegijum VJT u Beogradu, a koji važi da je pod potpunom kontrolom režima, piše N1.
Sa druge strane, Boris Majlat važi za tužioca koji je blizak struji vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac.
Ove dve pomenute struje su mesecima unazad u otvorenom sukobu. Zbog činjenice da je Boris Majlat pobedio tesnom većinom, sa samo četiri glasa razlike, na prvim izborima održanim 23. decembra 2025. godine, u javnosti se otvorilo pitanje da li je razglog ponavljanja izbora upravo mogućnost da vlast obezbedi svog člana u sastavu Visokog saveta tužilaštva.
Na nivou osnovnih javnih tužilaštava mesta u Visokom savetu tužilaštva ponovo su obezbedili Predrag Milovanović, tužilac Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i Boris Pavlović, tužilac Trećeg osnovnog tužilaštva u Beogradu.
Kako N1 prenosi, njih dvojica su istovremeno i članovi aktuelnog saziva tužilačkog Saveta.
Njihovi protivkandidati na izborima bili su Jovana Komnenović i Nikola Stojanović, tužioci Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu.
Izbori su ponovljeni na četiri biračka mesta – dva u Kragujevcu, jednom u Nišu i jednom u Novom Sadu, zbog toga što su birači u decembru prošle godine podneli prigovore na povrede izbornog prava na tim mestima.
Iako je sve prigovore Visoki savet tužilaštva odbacio, Ustavni sud ih je usvojio i zbog toga su danas održani ponovljeni izbori.
Na izborima koji su održani krajem prošle godine izabrana su samo dva dva člana Saveta od ukupno pet, i to iz redova apelacionih i vrhovnog javnog tužilaštva.
Na nivou apelacionih u trci su bila dva kandidata. Najviše glasova na izborima osvojila je Radmila Jovanović, tužiteljka Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu i to 45, dok je njen jedini protivkandidat Zoran Vucelja tada osvojio 20.
Iz Vrhovnog javnog tužilaštva kandidat bila je samo tužiteljka Jasmina Stanković. 12 njenih kolega nisu imali za koga drugog da glasaju, te je njeno mesto u Visokom savetu od početka bilo jedino sigurno.
Izbori za Visoki savet tužilaštva nikada nisu bili ni značajniji ni propraćeniji. Tome je doprinela i kampanja koja mesecima trajala u prorežimskim medijima i na društvenim mrežama. Zbog toga nije iznenadila previše ni velika izlaznost javnih tužilaca na ove izbore.
Na pojedinim biračkim mestima izlaznost je bila i do 100 odsto. 762 tužioca glasala su od jutros do popodneva u četiri grada u kojima su sedišta apelacionih tužilaštava – Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.
Tužioci biraju članove Saveta isključivo na nivou na kom obavljaju svoju funkciju, tako je najbrojnije biračko telo na nivou osnovnih tužilaštava, jer broji 448 tužilaca.
Postoji pravo na prigovor u slučaju povrede izbornog prava na biračkom mestu koji se podnosi Savetu u roku od 24 sata. Savet donosi odluku u formi Rešenja, na koje postoji pravo žalbe Ustavnom sudu.
Inače, Savet ima ukupno 11 članova. Osim ovih pet koji se biraju iz redova javnih tužilaca, četiri člana bira skupština iz redova istaknutih pravnika i dva su stalna člana po položaju – vrhovni tužilac i ministar pravde.
