Forbs piše danas da nešto ne štima oko podele vlasništva u NIS-u nakon najavljene prodaje MOL-u.
Kako se navodi, ukoli se pretpostavi da će na kraju političko-energetsko-ekonomskog igrokaza nazvanog sankcije NIS-u, a nakon dobijanja saglasnosti američkog OFAC-a i regionalnih antimonopolskih regulatora, mađarski MOL biti vlasnik 56,15 odsto akcija srpskog NIS-a, u sadašnjoj računici nešto ne štima.
Naime, prema saopštenju ove kompanije, a nekoliko sati nakon što je resorna ministarka Dubravka Đedović, u odsustvu predsednika Srbije, saopštila da je preliminarni dogovor MOL-a i Gaspromnjefta postignut, MOL je budući vlasnik upravo ovog paketa akcija. Onog koji se još uvek nalazi u rukama ruskih kompanija.
I ništa tu ne bi bilo sporno da ova vest nije dodatno začinjena dvema informacijama. Obe je, takođe, saopštila pomenuta ministarka, a onda i sam MOL. Prva kaže kako je u igrokaz ipak uključen i arapski ADNOC, ali ostaje da se vidi u kom obimu. Druga kaže da će Srbija, takođe, doduše u budućnosti, povećati svoj udeo u NIS-u za pet odsto. To bi joj, tvrdi Đedović, omogućilo veće vlasničko učešće, a time i mogućnost da ubuduće aktivnije učestvuje u sudbini NIS-a.
Ovaj potonji deo rečenice više je no jasan. Pošto se sada nasankala i praktično mesecima bila onemogućena da na bilo koji način kao manjinski vlasnik utiče na sudbinu naftne kompanije od koje zavisi praktično cela država, ministarka očigledno želi da poruči da je lekcija naučena. Srbija to sebi više neće i ne sme da dozvoli. Jedino što je izostalo kompletno objašnjenje kako će se to i ostvariti.
MOL, dakle, bez sumnje želi da bude većinski vlasnik NIS-a. I sigurno neće pristati da njegov udeo u ovoj kompaniji bude manji od 50 odsto plus jedna akcija. Ili još logičnije 51 odsto.
Ako se to ispostavi tačnim, MOL bi preostali udeo do ovih 56,15 koliko kupuje trenutno, mogao da prepusti arapskom partneru. Koji mu je, iz nekog razloga, važan. Ili je važan OFAC-u, odnosno Rusima, tu stvari nisu baš najjasnije. Inače, reč je o kompaniji koja je vlasnik četvrtine udela u OMV-u.
Dakle, ADNOC bi mogao u nekom trenutku da postane vlasnik oko pet ili šest odsto akcija NIS-a koje prema današnjem saopštenju planira da kupi MOL. To bi, prema onome što je saopšteno, tek trebalo da bude predmet razgovora.
MOL bi u tom slučaju zadržao većinski paket, upravljanje i odlučivanje, što je i logično. Jer, zbog nepostojanja institucija i slabašne zaštite manjinskih akcionara nema te velike kompanije koja bi pristala da uloži svoje milijarde, a da nema većinski deo i mogućnost da upravlja.
Srbija bi u tom slučaju, zadržala sadašnji udeo od nešto manje od 30 odsto i ostatak svakako jeste u rukama malih akcionara. Ipak, priča se ovde ne završava. Jer, u ovakvoj kombinaciji nije sasvim jasno čije akcije će onda kupiti Srbija ako ministarka kaže da će svoj udeo, doduše u budućnosti, povećati za pet odsto.
Jer, ako bi kupila u budućnosti od MOL-a on ne bi više bio većinski vlasnik. A ako bi kupila od Arapa koji bi onda izašli iz vlasništva, postavlja se pitanje zašto se to ne uradi odmah. Teško je poverovati da država nema para da kupi pet odsto akcija NIS-a a pominjala je da novac nije problem da kupi ceo ruski udeo.
Znači do novca nije. Ostaje jedino zaključak da je do političke igre. Odnosno, ili OFAC-u, a moguće i Rusima, smeta trenutno povećanje našeg udela u NIS-u i sigurniji su u ADNOC ili je priča o povećanju udela Srbije od pet odsto samo zamazivanje očiju jasnosti kojoj je prethodnih godinu dana na prilično eksplicitan način postalo jasno šta se desi kada strateški resursi pređu u ruke stranaca. I kada naša sudbina, u ovom slučaju naftna sudbina, zavisi od nečijih drugih sukoba. Moguće je da Srbija nikada i neće povećavati svoj udeo u NIS-u.
Ostatak teksta pročitajte OVDE.
