Za četrnaest godina postojanja zajedničkog Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, vlasti u Srbiji ne podnose račun o njegovom finansiranju.
Dok Centar, institucije Srbije i Ambasada Rusije u Beogradu ne odgovaraju na pitanja, Radio Slobodna Evropa (RSE) je utvrdio da je Srpsko-ruski centar na listi korisnika novca iz budžeta Srbije.
Ovaj centar nalazi se na spisku budžetskih korisnika za 2025. godinu, kojeg je objavila Uprava za trezor Ministarstva finansija.
Koliko novca je prebačeno Centru, nema javno dostupnih podataka, a nadležna ministarstva ne dostavljaju te podatke.
A RSE je utvrdio i da Centar od januara 2014. godine ima aktivan dinarski račun u Upravi za trezor, koji služi za prebacivanje budžetskog novca.
Smešten u Nišu, nadomak drugog najvećeg aerodroma u državi, Centar je u Moskvi opisivan kao “najznačajniji na Balkanu” za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode.
Zapadne države su, međutim, izrazile sumnju da se radi o pokušaju uspostavljanja obaveštajne i vojne baze – ukazujući i na blizinu Centra vojnoj bazi NATO na Kosovu.
Ko je podneo zahtev za zatvaranje niškog centra Skupštini Srbije?
Njegovo zatvaranje je od vlasti u Srbiji sada zvanično zatražila i opozicija.
Deo proevropskih opozicionih poslanika je krajem decembra parlamentu predao zahtev za ukidanjem međudržavnog sporazuma Srbije i Rusije, na osnovu kojeg je Centar osnovan 2012. godine.
“Postoji čitav spektar sumnji kada je reč o tom centru”, ističe za RSE predsednik opozicionog Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović.
Smatra da je u slučajevima elementarnih nepogoda u Srbiji javnost “tek sporadično i u vrlo malom obimu” dobijala informacije o angažovanju pripadnika Srpsko-ruskog humanitarnog centra i njihove mehanizacije.
“Ne znamo da li ostvaruje propisane ciljeve, niti kako se finansira. Postavljali smo poslanička pitanja Skupštini, ministarstvima i drugim relevantnim institucijama i nismo dobili odgovor”, dodaje on.
Razlog za ukidanje je, kako naglašava Grbović, i geopolitičke prirode.
“Ne mogu se zanemariti sumnje koje dolaze od predstavnika Evropske unije i drugih zemalja – da postoje ozbiljne indicije da se Centar zloupotrebljava i za obavljanje delatnosti koje izlaze iz okvira civilnih, pre svega kada je reč o obaveštajnim poslovima, i da se koristi kao svojevrsna zamena za određene špijunske centre u regionu”, pojašnjava on.
Nije poznato da li će se predlog opozicije naći na dnevnom redu parlamenta. O tome odlučuje vladajuća većina.
Vlada Srbije nije odgovorila za RSE kako reaguje na zahtev za ukidanjem Srpsko-ruskog centra.
Kako je Centar registrovan u Srbiji?
Srpsko-ruski humanitarni centar u Srbiji, prema javno dostupnim podacima, ima matični i poreski broj.
Prema sporazumu, trebalo bi da bude registrovan kao međuvladina humanitarna neprofitna organizacija.
Ali, da li je to tako, nije poznato.
Pod tim imenom, Centra nema u bazi Agencije za privredne registre Srbije, u kojoj su registrovana sva privredna društva.
U APR-u, Centar je tražila i opozicija.
“Pitali smo vlast da li je Srpsko-ruski humanitarni centar registrovan prema zakonima Srbije, i ako jeste gde se može pronaći i u skladu sa kojim zakonom. Nemamo nikakvo obrazloženje zašto nam ne dostavljaju te informacije, nismo ih dobili, naišli smo na ćutanje”, naglašava opozicioni poslanik Pavle Grbović.
Ko finansira Centar?
Prema međudržavnom sporazumu, za Centar su nadležni Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i rusko Ministarstvo za civilnu zaštitu i vanredne situacije.
Osnovan je novcem iz budžeta Rusije i Srbije, a RSE je ranije utvrdio da je Srbija sa 1,8 miliona dolara finansirala kompleks zgrada nadomak niškog aerodroma u kojima se Centar od 2012. nalazi.
Srpsko-ruski humanitarni centar je tada tvrdio da je ruska strana uložila 41 milion dolara.
A ko danas plaća zaposlene, ulaganje u opremu i ostale troškove, Radiju Slobodna Evropa nije odgovoreno.
Prema sporazumu, rad Centra se može finansirati iz državnih budžeta, grantova i donacija ili od prihoda koje Centar zarađuje pružanjem usluga.
A pored aktivnog računa koji služi za transfer državnog novca, Centar je na listi budžetskih korisnika koju objavljuje Uprava za trezor.
Prema toj listi, novac bi centru trebalo da se prebacuje iz budžeta MUP-a Srbije.
Međutim, u delu državnog budžeta koji je namenjen MUP-u, nisu direktno prikazani troškovi Srpsko-ruskog humanitarnog centra.
Vlada Srbije, ministarstva finansija i unutrašnjih poslova nisu odgovorili na pitanja o državnom finansiranju Centra.
U bazi računa Narodne banke vidi se i da je Srpsko-ruski humanitarni centar u jednom danu otvorio 11 deviznih i pet dinarskih računa.
Svi su 15. februara 2023. godine otvoreni u privatnoj Aik banci i i dalje su aktivni.
Novčani iznosi na ovim računima i njihova namena nisu poznati, niti je Centar za RSE odgovorio na pitanja o njima.
Ceo tekst pročitajte OVDE.
