Preporuku Grada Zagreba o zabrani upotrebe mobilnih telefona tokom nastave prihvatilo je 100 zgrebačkih škola, dok ostale planiraju tu meru jer se pokazalo da ima veoma pozitivne efekte.
“Nakon preporuke Grada Zagreba 100 osnovnih škola u gradu uvelo je zabranu mobitela dok ostale planiraju, a iz škola su izvestili da je među učenicima došlo do veće interakcije, bolje koncentracije i pada digitalnog vršnjačkog nasilja”, rekla je danas zamenica gradonačelnika Danijela Dolenac, javila je agencija Hina.
Zagrebačka agencija je ranije danas najavila da će jedna od tema u Hrvatskom saboru ove sedmice biti i predlog zabrane korišćenja mobilnih telefona u školama.
Dolenc je na konferenciji za medije navela da se većina dece “brzo prilagodila novim pravilima” i da je, prema rečima nastavnika, “škola bučnija, ali pozitivno, jer više nije pogled usmeren u ekran već u sagovornika”.
Na početku ove školske godine osnovne škole dobile su preporuku Grada Zagreba da zabrane korišćenje mobilnih telefona u školama, a 27. oktobra sprovedena je anketa kako bi se videlo kakvi su efketi primene te mere.
Dolenac je rekla da se pozitivni učinci mogu podeliti u tri celine: veća socijalna interakcija među učenicima, bolji kvalitet nastave i akademskih rezultata i manje digitalnog nasilja među decom.
Ona je oceniola da je to “važan korak, ali da ne rešava celi problem”.
Poslanica pokreta Možemo! u Saboru Hrvatske Ivana Kekin predstavila je Predlog Zakona o digitalnoj zaštiti dece kojim bi se, na nacionalnom nivou, uređivalo korišćenje mobilnih uređaja u osnovnim školama, tako da deca i dalje mogu doneti mobitel u školu, ali ga po dolasku moraju isključiti i ostaviti na sigurno mjesto, čime se stvaraju uslovi za učenje, razgovor i socijalizaciju umesto gledanja u ekran. Izuzeci su dozvoljni samo u slučaju medicinskih potreba, jer cilj nije zabrana radi zabrane, već zaštita fokusa, pažnje i međusobnih odnosa učenika.
Drugi predlog odnosi se na uvođenje obaveze da škole osiguraju filtrirane školske mreže, tako da školski internet u učionicama onemogućava pristup društvenim mrežama i neobrazovnim sadržajima.
Predlog predviđa i da se uvede sistem provere uzrasnog doba i roditeljskog pristanka za korišćenje društvenih mreža, tako da deca mlađa od 15 godina mogu otvoriti profil samo uz izričit pristanak roditelja, uz neinvazivne načine provere uzrasta – bez prikupljanja ličnih podataka, slanja dokumenata ili ugrožavanja privatnosti.
Nadalje, zakon uspostavlja sistem prevencije i reagovanja na digitalno nasilje, jer će platforme biti obavezne da jasno prikazuju poruke o prevenciji nasilja, omoguće deci jednostavan mehanizam prijave štetnog sadržaja i da ga ukloniti bez odlaganja, dok je država odgovorna za edukacije i psihološku podršku u školama za decu, roditelje i učitelje.
Kekin je ocenila da djeca nemaju šanse protiv algoritama društvenih mreža koji su stvoreni da ih privuku, zadrže i učine zavisnima.
“Deca između 9 i 15 godina provode više od tri sata dnevno na ekranima i društvenim mrežama. U Hrvatskoj više od 70 posto učenika viših razreda osnovne škole provodi više od tri sata dnevno na internetu, a trećina dece žrtva je online nasilja barem jednom mjesečno, dok su četvrtina i sami počinioci. Ove su statistike razorne, a država dosad nije imala nikakav zakon koji bi decu štitio u digitalnom prostoru”, rekla je Kekin.
Ona je poručila da “digitalni svet ne sme biti divlji zapad detinjstva nego prostor zdravog razvoja, kreativnosti i međusobne povezanosti”.
Preduslov za to je da se postave “jasna pravila koja čuvaju ono najvažnije: dečju pažnju, samopoštovanje i mentalno zdravlje”.
Fonet
