Od kada su počeli masovni studentski, a kasnije i opštegrađanski protesti u Srbiji, policija je postala veoma bitan faktor u ovom društvenom procesu koji još uvek traje. I dok su građani kivni na policiju zbog brojnih slučajeva policijske brutalnosti, a policajce doživljavaju mahom kao branioce režima, u javnosti se postavlja pitanje za koje pare ovi ljudi rade ovako nezahvalan posao.
Kako je MUP deo državnog sektora koji ne spada u profitabilne, što znači da se finansira isključivo iz republičkog budžeta, odnosno od novca svih građana, ne postoji zvaničan podatak kolika je prosečna plata u MUP-u, niti podatak o tome koliko zarađuje običan policajac ili žandarm, a koliko, na primer, njegov neposredni starešina ili neki načelnik policijske uprave ili komandant neke jedinice.
Zbog svega navedenog, redakcija Danasa je do ovih podataka došla preko svojih izvora u MUP-u, a imena sagovornika i onih od kojih smo dobili ove informacije nećemo objavljivati, jer nijedan policajac ne sme da daje izjave za medije bez odobrenja Ministarstva.
Plate u MUP-u određuju se na osnovu više faktora, pa su samim tim i vrlo raznolike.
Najvažniji faktor koji odlučuje o visini plate je stepen obrazovanja, zatim radno mesto na koje je neko raspoređen, kao i čin u kojem se nalazi određeni službenik.
Najvažniji faktor koji odlučuje o visini plate je stepen obrazovanja, zatim radno mesto na koje je neko raspoređen, kao i čin u kojem se nalazi određeni službenik.
U policiji postoje radna mesta koja su sistematizacijom predviđena za tri stepena stručne spreme: srednju stručnu spremu, višu i visoku. Obični policajci imaju srednju stručnu spremu, niže starešine višu, a oficiri policije visoku stručnu spremu.
Radni staž je još jedan od bitnijih faktora, jer se na platu dodaje i dodatak na minuli rad, koji iznosi 0,5% osnovne plate po svakoj godini radnog staža, što znači da onaj službenik koji radi, na primer, 30 godina, ima 15 procenata veću platu od nekoga ko je tek počeo da radi na identičnom radnom mestu.
Osnovna plata je u praksi uglavnom veća zbog raznih dodataka. Primera radi, sat noćnog rada je viši za 28%, dok se svaki prekovremeni sat plaća kao i sat rada za državni praznik, koji je uvećan za 121% u odnosu na redovan radni sat.
Kada govorimo o policiji (policija opšte nadležnosti i saobraćajna policija), osnovne plate policajaca sa srednjom stručnom spremom kreću se u rasponu od 80.000 do 95.000 dinara. Ova razlika postoji zbog različite dužine radnog staža.
Ovu najmanju cifru zarađuju policajci koji su tek počeli sa radom i koji uglavnom rade kao pozornici, što ih lišava noćnog rada ili ga imaju vrlo malo. Takođe, njihov rad uglavnom ne zahteva prekovremene sate, pa tako praktično ne dobijaju nikakve dodatke, a nemaju ni dodatak za minuli rad.
Ipak, otkako traju protesti, policajci imaju znatno veće plate od same osnovice, jer su mnogi pripadnici Interventnih jedinica policije (IJP).
IJP nije jedinica stalnog karaktera, već se za potrebe ove jedinice angažuju policajci koji rade u stanicama.
Jedno angažovanje u IJP-u plaća se 3% dodatka na osnovnu platu, s tim da to uvećanje ne može na kraju meseca biti veće od 20%. Dakle, svejedno je da li će policajac biti angažovan 7 puta ili 20 puta — on ne može dobiti veći dodatak od 20%, piše Danas.
Ceo tekst pročitajte ovde.
Danas
