Pokret “Odbranimo šume Fruške gore” proveravao je šta stoji iza nominacija bukovih šuma Srbije za status UNESKO prirodne baštine. Kako su naveli, ova novinacija je otvorila pitanja, koje su šume predložene, zbog čega su neke isključene, i koliki uticaj imaju politike, ekonomski interesi i državne institucije.
Prema dostupnim podacima, kako navodi OŠFG, bukove šume predstavljaju najznačajniji listopadni šumski ekosistem Evrope, i njihova zaštita ima dugoročni ekološki, kulturni i međunarodni značaj. Podsečaju da je u maju 2020. započet je proces nominacije pet lokacija sa bukovim šumama u Srbiji i to u Nacionalnom parku Fruška gora: lokaliteti “Papratski do” i “Ravne”, u Nacionalnom parku Tara: lokaliteti “Zvjezda” i “Klisura Rače”, u Nacionalnom parku Kopaonik: lokalitet “Kozje stene”. Ovi lokaliteti su predloženi kao deo prekograničnog dobra “Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope”, zajedno sa šumama iz više evropskih zemalja.
Međutim, nominacija je odbijena 2022. godine, između ostalog zbog intenzivnih i prekomernih seča u bafer zonama — zonama oko predloženih lokaliteta — koje nisu ispunile stroge uslove o zaštiti.
– U sistemu UNESKO zaštite, bafer zone smeju da budu predmet samo prebirnog gazdovanja, što znači da se sme poseći najviše do 10 % stabala. Suprotno tome, u praksi se često sprovode oplodne seče — intenzivne seče koje uklanjaju skoro svu vegetaciju na određenom području kako bi se oslobodio prostor za novi rast mladica. – piše Pokret Odbranimo šume Fruške gore.
Oni ukazuju da je odbijanje nominacije za Fruškogorske lokalitete neposredna potvrda da je problem intenzivnih seča ozbiljan i da institucije nisu spremne da ga adekvatno adresiraju.
Tri godine nakon prve prijave, Srbija je ponovo nominovala iste lokalitete – ali bez lokaliteta “Ravne” u Fruškoj gori.
-Kada smo ispitali razlog za isključivanje “Ravna”, Zavod za zaštitu prirode Srbije je obrazložio da se na tom području nalazi Vila Ravne (u centralnom delu lokaliteta) koja je korišćena od strane Ministarstva odbrane, a da pristupni putevi nisu otvoreni za javnost. Prema zvaničnom stavu, to bi “trenutno uspostavljeni restriktivni pristup lokalitetu” predstavljao problem prilikom buduće nominacije, pa je predloženo da se on ne uključuje. – kažu iz OŠFG.
Dodaje se i da je ovo izuzeće indikativno za slučaj u kojem su državne bezbednosne potrebe stavljene iznad zaštite prirode, i izražava sumnju da realnih bezbednosnih razloga možda i nema — smatrajući da bi prirode najvrednije bukove šume koje se nalaze na “Ravnicama” mogle biti bolje zaštićene da su ostale u nominaciji.
Postavlja se i pitanje zašto u nominaciju nisu uključeni lokaliteti prašumskog karaktera: rezervat Vinatovača (37 ha), rezervat Felješana (15 ha) i restrikti rezervat Mustafa (79 ha) — sve šume visoke ekološke vrednosti sa starim stablima, navode istraživači. Zavod za zaštitu prirode odgovara da su Vinatovača i Felješana isključene jer ne ispunjavaju minimalni kriterijum veličine (50 ha). Kod rezervata Mustafa, iako ima zadovoljavajuću površinu, obrazloženje je da nije deo većeg zaštićenog područja, što pokret smatra nelogičnim.
Prema pokretu, osnovni razlog za isključivanje ovih šuma nije nedostatak površine, već blizina rudnika i planova za rudarsku eksploataciju u regionu gde se ove šume nalaze — na području između Bora, Majdanpeka, Despotovca i Žagubice.
Analiza Pokreta ukazuje da su ove kontroverze simptom nedostatka doslednog i integrisanog sistema zaštite prirode u Srbiji — sistema koji bi stavljalo vrhunske prirodne vrednosti iznad ekonomskih interesa.
Pokret sugeriše da bi država u protekle tri godine mogla objediniti sva tri lokaliteta (Vinatovača, Felješana, Mustafa) u jedan zaštićeni kompleks, proglasiti Nacionalni park Kučaj-Beljanica i stvoriti uslove za snažniju zaštitu — kako pravno, tako i kroz nominaciju za UNESKO.
Takođe se postavlja pitanje statusa Vile Ravne i njene uloge: Pokret predlaže da objekat bude pretvoren u centar za prirodnjačke aktivnosti, istraživanja, obrazovanje — umesto da ostane objekat Ministarstva odbrane.
U zaključku, pokret ističe da bi upravljanje šumama u zaštićenim područjima moralo biti ekosistemsko, ne profitno; da prioritet ne sme biti završna seča drvne mase, već očuvanje biodiverziteta, rekreacija, obrazovanje i zaštitne funkcije šuma.
Razglas news
