Nacionalni park Fruška gora, jedno od najznačajnijih prirodnih dobara Srbije, već godinama je u fokusu zbog načina na koji se upravlja njegovim šumama. Iako šume zauzimaju čak 92% površine parka i trebalo bi da predstavljaju osnov očuvanja prirode, sve je više dokaza da se njima gazduje prvenstveno kroz prizmu profita, dok je zaštita prirode potisnuta u drugi plan, nalazi su Pokreta Odbranimo šume Fruške gore (OŠFG).
Oni su do ovihz zaključaka došli kroz analizu Izveštaja o upravljanju nacionalnim parkom za 2023. godinu, koji je dobijen putem zahteva za slobodan pristup informacijama. Rezultati ove analize otkrivaju niz problema i postavljaju ozbiljna pitanja o svrsi i ciljevima upravljanja Fruškom gorom.
Iz OŠFG navode da se javnosti često stvara utisak da su sve seče na Fruškoj gori bespravne, ali analiza pokazuje da glavni problem predstavljaju zapravo plansko predviđene seče.
Prema izveštaju za 2023. godinu: planirano je da se poseče 906 hektara šuma, predviđena količina drvne mase bila je 57.368 kubnih metara, realizovano je 42.166 kubnih metara, a prihod od prodaje drvnih sortimenata iznosio je 2,23 miliona evra.
Ovi podaci jasno pokazuju da se Nacionalni park Fruška gora upravlja pre svega kao drvna baza, a ne kao zaštićeno prirodno područje. Sam obim planiranih seča baca senku na svaki pokušaj vlasti da predstavi praksu kao “održivo gazdovanje”.
Osim planskih seča, izveštaj beleži i 11 krivičnih prijava za šumsku krađu u 2023. godini. U pitanju je ukupno 98,96 kubnih metara drveta, procenjene vrednosti od oko 8.800 evra.
Međutim, aktivisti naglašavaju da su ovo samo prijavljeni i registrovani slučajevi. Prava razmera bespravnih seča mnogo je veća, jer mnoge nikada ne dođu do nadležnih organa. Razlog leži u činjenici da se krađe često dešavaju u sprezi sa zaposlenima u javnim preduzećima, dok meštani iz straha retko prijavljuju ono što vide.
Struktura prihoda Nacionalnog parka Fruška gora najbolje objašnjava zašto se nastavlja ovakav način upravljanja. Prema izveštaju: 67% prihoda dolazi od iskorišćavanja šuma, 25% od naknada za korišćenje zaštićenog područja, a samo 13% iz ministarstava i budžeta AP Vojvodine.
Dakle, Nacionalni park zavisi od seče šuma za sopstveno finansiranje. Takav model faktički stavlja profit ispred zaštite prirode i obavezuje upravljače da što više seku, kako bi ostvarili dovoljno prihoda za funkcionisanje.
OŠFG upozorava da se sve ovo odvija uz saglasnost nadležnih institucija – zavoda i Ministarstva zaštite životne sredine. Umesto da budu brana eksploataciji, oni svojim odlukama otvaraju vrata uništavanju šuma.
Iz pokreta upozoravaju da sistemski problemi u Srbiji pokazuju da je čitav šumski fond izložen sličnim pritiscima: podaci govore da je u celoj zemlji od seče pošteđeno samo 0,8% šuma.
Još jedan ozbiljan problem je nedostatak prijava iz lokalnih zajednica. Meštani Fruške gore često imaju saznanja o bespravnim sečama, ali ih ne prijavljuju iz straha – bilo od odmazde, bilo zbog uverenja da institucije neće reagovati.
Na taj način, značajan deo šumskog kriminala ostaje nevidljiv, a prirodna bogatstva nestaju bez ikakve kontrole ili odgovornosti.
Takođe, Šume Fruške gore su dodatno ugrožene jer je Eparhiji sremskoj restitucijom vraćeno 6.000 ha Oni šume daju u zakup preduzetniku i po koncesionom modelu gazdovanja šumama imaju prihod od oko 180.000 do 200.000 EUR godišnje. Integralno sprovođenje zaštite prirode je i formalno otežano. Javnost nema uvid u način upravljanja šumama u Eparhiji sremskoj i ako je cela površina Nacionalnog parka javno prirodno dobro.
Analiza izveštaja pokazuje da je najveći problem u samom sistemu – u modelu koji favorizuje planske seče, u finansijskim mehanizmima koji zavise od eksploatacije, u institucijama koje se povinuju interesima, a ne zaštiti prirode.
Pokret zaključuje i da šumska hobotnica planski masakrira šume, jer se interes profita stavlja iznad opšteg dobra, odnosno da je najodgvornije Ministarstvo zaštite prirode koje je puki izvršitelji naloga iz vladajuće stranke.
Razglas news
