Od 2020. godine samo dve lokalne samouprave i dalje usvajaju i po propisima objavljuju izveštaje. Samo četvrtina opština ima plan upravljanja otpadom, dok Beograd prednjači kada su pitanju planovi upravljanja njime.
Čak 140 od 145 opština i gradova u Srbiji za 14 godina – u periodu od 2011. do 2024. nije objavilo ili usvojilo izveštaje o stanju u životnoj sredini, pokazuje istraživanje organizacije Ekološki centar “Stanište”.
Gledano procentualno, radi se o 96,5 odsto lokalnih samouprava. Kako navode, nijedna opština nema dostupan izveštaj za svaku godinu. U istraživanju se navodi da od 2020. godine samo dve lokalne samouprave i dalje usvajaju i po propisu objavljuju izveštaje.
Ekološki centar “Stanište” je tražio od svih opština u Srbiji da dostave brojeve lokalnog “Službenog lista” u kojima su ovi izveštaji objavljeni, ili linkove prema objavljenim glasilima na sajtu, ili sama glasila, ukoliko ti brojevi nisu dostupni na zvaničnom sajtu opštine/grada.
Prema Zakonu o zaštiti životne sredine, izveštaji o stanju životne sredine objavljuju se u službenim glasilima Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Ujedno, oni bi trebalo bi da budu važan alat Agencije za zaštitu životne sredine za izveštaje o stanju životne sredine u celoj zemlji.
“Može se zaključiti da u opštinama ili ne znaju ili ih ne zanimaju ih zakonske obaveze, ili ovo izbegavaju namerno, kako stanje životne sredine ne bi postalo tema u lokalnoj javnosti”, navode iz ove organizacije.
Manje lošiji od drugih Užice i Boljevac
U izveštaju kao primere gde se mogu naći izveštaji navode Užice i Boljevac.
Užice je, kako kažu, objavilo 10 izveštaja, osim za 2011, 2012, 2013. i 2019. godinu, za koje su u ovom gradu tvrdili da su usvojeni, ali nisu objavljeni. Boljevac je objavio četiri izveštaja u periodu od 2021. do 2024. godine, tvrde da su usvojeni i u periodu 2016–2020, ali nisu objavljeni. Izveštaje je, kako su rekli, usvojila Skupština opštine”, navodi se u izveštaju.
Zaječar ima tri objavljena od 2014. do 2016. godine dok, kako su rekli, usvojeni su i za 2012. i 2013. godinu, ali nisu objavljeni. U svakom slučaju, posle 2016. godine nema nijednog izveštaja.
Smederevo ima objavljen izveštaj za 2011. godinu, koji je usvojila Skupština grada.
“Neobičan je slučaj grada Pančeva pošto izveštaji od 2013. do 2024. godine postoje kao posebni dokumenti i objavljeni su na sajtu grada, ali ne piše ko ih je usvojio i nisu objavljeni u “Službenom listu Pančeva” kako je propisano”, poručuju iz Staništa.
Kako su odgovarali po opštinama
Oni navode da je ukupno 106 opština i gradova odgovorilo da izveštaji nisu sačinjeni, niti objavljeni u službenom glasilu.
Njih 17 da izveštaji nisu sačinjeni kao posebni dokumenti, niti objavljeni u službenom glasilu, ali da su Agenciji za zaštitu životne sredine poslati rezultati monitoringa, koji bi bili sastavni deo izveštaja.
U pet opština naveli su da izveštaji nisu sačinjeni kao posebni dokumenti, ni objavljeni u službenom glasilu, ali da su rezultati monitoringa objavljeni na sajtu opštine/grada.
Iz tri opštine su naveli da su izveštaji sačinjeni kao posebni dokumenti, ali nisu objavljeni u službenom glasilu, ni na sajtu, a nisu dostavljeni ni po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja.
Šest opština nije poslalo izveštaje i nisu dali obrazloženje da li postoje ili ne, a tri opštine nisu odgovorile na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.
“Kada 140 od 145 opština i gradova izveštaje o stanju u životnoj sredini nikada nije u lokalnoj skupštini usvojilo ili nije objavilo u službenom listu, zdrav razum može zaključiti ili da u opštinama ne znaju šta su im zakonske obaveze, ili da ih to ne zanima, ili da ovo izbegavaju namerno, kako stanje u životnoj sredini ne bi postalo tema u lokalnoj javnosti. Očito je uskraćivanje prava građana na informisanost o životnoj sredini, koje jamči Ustav Srbije, ali i Arhuska konvencija, kao međunarodni dokument koji je Srbija prihvatila i unela u zakonodavstvo”, ističu iz “Staništa”.
Oni kao jedinu preporuku i meru za unapređenje stanja video građanski aktivizam.
“Lokalna ekološka udruženja i drugi građani moraju se boriti za prava, odlučnije i aktivnije zahtevati od svojih opština i gradova da poštuju zakone, između ostalog i da sačinjavaju i objavljuju izveštaje o stanju u životnoj sredini”, zaključuju iz “Staništa”.
Da li je nedostatak strategije – strategija?
Član 76 Zakona o zaštiti životne sredine propisuje da Vlada Srbije jednom godišnje podnosi Skupštini izveštaj o stanju životne sredine u zemlji. Ovaj izveštaj izrađuje Agencija za zaštitu životne sredine. Prema istom članu zakona, podatke za izveštaj Agenciji dostavljaju tromesečno AP Vojvodina i lokalne samouprave.
Opštine i gradovi takođe imaju obavezu da svoje izveštaje o stanju životne sredine objave u lokalnom službenom glasilu, po pravilu “Službenom listu”. Zakon ne propisuje koji organi su nadležni za usvajanje izveštaja na pokrajinskom i lokalnom nivou, dok na republičkom čini Skupština Srbije.
Zakon u članu 77 propisuje i sadržaj ovih izveštaja – to su podaci o praćenju stanja i promenama u životnoj sredini, sprovođenju programa i akcionih planova, sanacionim planovima, finansiranju sistema zaštite životne sredine i drugo.
U opštinama koje imaju ove izveštaje, oni sadrže rezultate merenja kvaliteta vazduha, površinskih voda i javnih česmi, zemljišta, zatim o stanju upravljanja komunalnim otpadom, otpadnim vodama, biodiverzitetu i zaštiti prirodnih dobara, sanacionim planovima, te finansiranju zaštite životne sredine, sa zaključcima i predlogom mera za unapređenje.
Na republičkom nivou Vlada podnosi Skupštini godišnje izveštaje o stanju u životnoj sredini i oni se objavljuju na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.
“Sve ovo pokazuje da se životnom sredinom vlasti gotovo ne bave, naročito lokalne. U Srbiji postoje veliki problemi u planiranju, sprovođenju, finansiranju i javnom izveštavanju u vezi sa politikom zaštite životne sredine. Nepostojanje planova, programa i izveštaja pokazatelj je nezakonitog rada i političke neodgovornosti izabranih organa vlasti, koji sistemski nekažnjivo traje decenijama”, poručuju iz “Staništa”.
Programi zaštite životne sredine usvojeni u manje od pola opština
Iz ove organizacije pokušali su da dođu i do podataka o tome koliko su opštine i gradovi usvajale lokalne višegodišnje planove zaštite životne sredine.
Kako navode 67 od 145 lokalnih samouprava usvajalo je, u nekom periodu, lokalni višegodišnji program zaštite životne sredine, dok njih 78 ga nikada nije imalo, iako je to obaveza od 2004. godine. Samo 17 od 67 opština i gradova ima važeći program, dok su u 50 njih ovi programi istekli, a novi nikada nisu usvojeni. U još 10 opština programi će isteći ove godine, tako da će početkom sledeće godine samo sedam opština imati važeće programe.
“Nacionalni program zaštite životne sredine istekao je krajem 2019. godine, a novi nije usvojen. Nacionalna strategija 2024–2033. još uvek je u izradi. Program zaštite životne sredine AP Vojvodine ističe krajem ove godine”, poručuju iz “Staništa”.
Izveštaje o planu upravljanja otpadom nikad nisu usvojile 144 opštine, Beograd pozitivan primer
Oni ističu i da 36 opština ima važeći lokalni plan upravljanja otpadom (LPUO), dok je kod 109 opština važnost ovog plana istekla, ili ga nikada nisu imale. Jedino Skupština grada Beograda usvaja zakonom propisane godišnje izveštaje o sprovođenju LPUO, dok 144 opštine to nikada nisu učinile.
Kako kažu, 63 od 205 zaštićenih područja prirode koja su proglasile opštine imaju izveštaje o sprovedenim merama zaštite za poslednjih šest godina. Samo pet opština ima sve izveštaje za sva zaštićena područja koja su same proglasile.
“Smatramo da je do sada nenamenski potrošeno oko 700 miliona evra od ekoloških naknada u poslednjih 14 godina, na svim nivoima vlasti. Ulaganja u životnu sredinu još uvek su daleko niža od iznosa koji se naplate od eko-naknada. Više od četvrtine opština i gradova uopšte nema lokalni fond za zaštitu životne sredine”, zaključuju iz Ekološkog centra “Stanište”.
