Privrednici u Srbiji plaćaju podugačak spisak raznoraznih nameta, a da nemaju prava da učestvuju ni u raspodeli, niti praktično mogu odlučivati o korišćenju tog novca. To što se neki namet zove – članstvo, taksa ili porez ne garantuje da će se i utrošiti u svrhe zbog kojih se i sakuplja. Najbolji primer su ekološke takse koje uopšte nisu niske, a da i dalje u Srbiji nema rešenja za goruće probleme koje muče stanovništvo kao što su prečišćavanje voda, smanjenje zagađenja vazduha i sanacija deponija, piše Nova ekonomija.
Ovo praktično znači da su porezi i nameti koje građani i privreda plaćaju ismejani i obezvređeni, kada se zna da je Srbija prikupila milijarde tokom godina od ekoloških taksi, ali da se i posle dve decenije u državi praktično nije ni počelo sa rešavanjem ekoloških problema. Još gore, osim što smo sami plaćali, uzajmili smo u ove svrhe, navodi Nova ekonomija.
„Ukazujemo godinama na ovaj problem, a kada su takse tako čudno napravljene da se ne zna na šta se taj novac troši, mi ih nazivamo parafiskalni nameti. Mi bismo više voleli da porez na delatnost bude veći, jer ovako plaćate nešto da ne znate zašto plaćate. Što se tiče tih nameta, bilo ih je preko 1.000 koje je privreda plaćala, pa smo se žalili i jedno vreme je to urodilo plodom, smanjen je taj broj na nekih 500 da bi se ponovo uvećao u međuvremenu“, kaže Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Od 2004. godine, Srbija ubira takozvanu „ekološku taksu“ od svih firmi, shodno tome koliko zagađuju životnu sredinu. Ovaj novac se ranije slivao u Fond za čistu Srbiju, koji je neslavno završio, jer su u njemu ustanovljene pronevere. Za ovo niko nije odgovarao, Fond je ukinut, ali je prikupljanje naknade nastavljeno.
I dok su se ranije sredstva distribuirala u odnosu 40 odsto prihoda za budžet RS, a 60 odsto prihoda za budžete lokalnih samouprava na čijoj teritoriji su naplaćene, danas je potpuno obrnuto.
Visina naknada za ekološku taksu uređena je posebnom uredbom, koja ih razrezuje shodno veličini preduzeća i šifri delatnosti koju ta firma obavlja.
Ukoliko preduzeće ima veliki negativni uticaj na životnu sredinu, eko-taksa za godinu dana za mikro pravna lica i preduzetnike iznosi 20.000 dinara, za mala pravnih lica je 200.000 dinara, za srednje veličine godišnja onih koji mnogo zagađuju obaveza je 500.000 dinara, dok je za „velike“ iznos dva miliona dinara.
Ako preduzeća imaju srednji negativan uticaj na životnu sredinu – za mikro pravna lica i preduzetnike naknada je 10.000 dinara, mala preduzeća 100.000 dinara, a za srednja 250.000 dinara. Velika preduzeća koja imaju srednji negativan uticaj na životnu sredinu plaćaju milion dinara.
Za mali negativni uticaj, mikro pravna lica i preduzetnici plaćaju za celu godinu 5.000 dinara, mala 50.000 dinara, srednja iznos od 125.000 dinara i velika preduzeća 500.000 dinara.
Svi paušalci su u kategoriji najnižih taksi u okviru svake od tri kategorije delatnosti. Ova kategorizacija nije nova i primenjuje se još od 2019. godine, a Prema zakonu, za nepoštovanje poreske obaveze plaćanja eko-takse predviđene su i novčane kazne. One mogu ići u rasponu od 10.000 do dva miliona dinara.
Prema poslednjem zakonu o eko-taksama, za utvrđivanje visine naknade za eko-takse iznos ne može biti veći od 0,4 odsto prihoda ostvarenih u prethodnoj godini.
Novim odredbama precizirano je i da eko-taksu ne plaćaju stambene zajednice, udruženja i preduzetnici tokom mirovanja. Na spisak obveznika dodati su ogranci stranih pravnih lica, a gradilišta sa neprekidnim trajanjem dužim od 12 mesecu smatraju se izdvojenom jedinicom.
„Ta se naknada sliva u budžet kao i sve drugo, a nismo otvorili ni reciklažne centre. Mi taj problem imamo gde hoćete, od medicinskog otpada koji je najopasniji do hemijskog, metalnog i svih drugih vrsta industrijskog otpada. Pokazalo se da za mnogo šta ima novca u budžetu, pa čak i za siromaštvo. Ali vi ne možete da dišete, a iz tog budžeta ide novac za EXPO 2027. Leti ne možete ni da vodite goste po Srbiji zbog smrada i zagađenja koje se širi od ilegalnih i drugih deponija“, objašnjava Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku.
Problem je što više niko zaista ne može da odredi koliko se novca zaista sliva u budžet od ekoloških taksi, jer se prikuplja zajedno sa svim ostalim prihodima.ljeno propisima.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Nove ekonomije.
