Letnji morski led na Antarktiku povlači se rekordnom brzinom, pokrećući lančanu reakciju ekoloških i društvenih posledica koje bi, prema rečima australijskih stručnjaka, mogle duboko da promene globalnu klimu i ekosisteme, pokazuje novo istraživanje.
Rekordno male površine morskog leda izlažu obale, zagrevaju okeane i narušavaju osetljive ekosisteme, izazivajući sve veću zabrinutost javnosti zbog klimatskih promena, navodi se u studiji koju je predvodilo Australsko antarktičko programsko partnerstvo (AAPP) sa Univerziteta Tasmanije, a piše CGTN.
Istraživanje, koje objedinjuje uticaje na okeanske sisteme, ekosisteme i ljudska društva, ukazuje na to da ekstremno niske količine morskog leda, kakve su zabeležene poslednjih godina, pokreću tri međusobno povezana krizna procesa, saopštili su iz AAPP-a, prenosi N1 Zagreb.
Kako morski led nestaje, obala Antarktika gubi svoj zaštitni pojas, što dovodi do većih oštećenja od talasa, ubrzanog slabljenja ledenih ploča i češćeg odvajanja santi leda. Na svakih 100.000 kvadratnih kilometara izgubljenog leda dolazi dodatnih šest santi, što povećava rizik od rasta nivoa mora, objasnio je glavni autor studije Edvard Dodridž iz AAPP-a.
Nestankom morskog leda tamne otvorene vode apsorbuju više sunčeve toplote, a bujanje algi u tim područjima dodatno zadržava toplotu, čime se pokreće uporan, samopojačavajući ciklus zagrevanja okeana. Tako stoji u studiji objavljenoj u PNAS Nexus, dodatku američkog časopisa Proceedings of the National Academy of Sciences, koji se fokusira na istraživanja visokog uticaja i nova naučna otkrića.
Gubitak morskog leda remeti razmnožavanje carskih pingvina i foka, uskraćuje ključno stanište krilu i preti destabilizaciji čitavog lanca ishrane u Južnom okeanu, upozoravaju naučnici.
Studija takođe ukazuje na vezu između pojačanog medijskog izveštavanja o nestajanju leda na Antarktiku i rastuće klimatske anksioznosti i zabrinutosti za mentalno zdravlje. Zanimanje javnosti dostiglo je vrhunac tokom rekordno niskog nivoa morskog leda 2023. godine.
N1 Zagreb
