Udruženje “Čep za hendikep” postoji od septembra 2012. godine i zasniva se na jednostavnom, ali efikasnom principu: dobrovoljno prikupljanje plastičnih čepova sa flaša i ambalaža, koji se potom prodaju kompanijama za reciklažu tvrde plastike. Novac dobijen od prodaje koristi se za nabavku ortopedskih pomagala osobama sa invaliditetom – invalidskih kolica, hodalica, tricikala, štaka i različitih adaptera.
Ova inicijativa nastala je kao odgovor na nepovoljnu zakonsku regulativu u Srbiji, prema kojoj zamena ortopedskih pomagala traje veoma dugo – čak tri do osam godina, u zavisnosti od vrste invaliditeta. Osobe kojima je potrebna ova vrsta pomoći mogu da se prijave, a zatim se, nakon procene lekara specijalista, kupuje potrebna oprema.
Kutije za prikupljanje čepova nalaze se u vrtićima, školama i fakultetima, ali i stambenim zgradama, kompanijama i marketima širom Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Kako se navodi na njihovom sajtu, “misija udruženja je poboljšanje kvaliteta života i zalaganje za ostvarivanje punog potencijala svake osobe sa invaliditetom uz korišćenje raspoloživih resursa u zajednici”.
Ipak, poslednjih godina se organizacija suočava sa nizom izazova. Osnivač akcije Zoran Martinov za Razglas News objašnjava kako je sistem ranije funkcionisao.
“U najboljim vremenima, pre pet-šest godina, broj pomagala koja smo kupovali godišnje je iznosio i po 25. Sada nema prijava ni na sajtu, a ni u Centrima za socijalni rad i školama gde je zastupljena inkluzivna nastava sa kojima smo u komunikaciji i preko kojih smo dolazili do ljudi kojima je potrebna pomoć.”
Problem, međutim, nije samo u nedostatku prijava, već i u ceni plastike koja godinama unazad stagnira, uprkos rastu cena u svim drugim oblastima.
“Kilogram čepova je i dalje oko 0,25 evra. Cena plastike je ista kao i uvek, a sve ostalo je otišlo gore”, navodi Martinov i dodaje da je organizacija pre nekoliko meseci uvela SMS broj putem kog građani, po ceni od 100 dinara, mogu da podrže akciju.
Međutim, SMS broj je aktiviran početkom novembra 2024. godine – upravo kada je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala, zaustavila Srbiju i ostale teme potisnula u drugi plan. Zoran Martinov smatra kako to ne znači da ovakve akcije ne treba da postoje, ali da se moraju razumeti prioriteti.
“Mi se poslednje tri godine održavamo pomoću donacija, ali i one su stale u novembru prošle godine. Sve je stalo zbog drugih stvari koje su bitnije. Neki ljudi ginu, a mi treba da kukamo. Kada se situacija smiri ukazaćemo na probleme kroz koje prolazimo.”
Novi izazov za organizaciju predstavlja i promena u pakovanju proizvoda – u skladu sa ekološkim propisima Evropske unije o smanjenju plastičnog otpada, od jula 2024. godine uvedena je obavezna praksa da čepovi ostaju pričvršćeni za flaše.
Iako je cilj ove mere smanjenje zagađenja plastikom – s obzirom na to da su čepovi među najčešćim plastičnim otpadom koji završava u prirodi i okeanima – ova promena je dodatno otežala prikupljanje čepova za akciju “Čep za hendikep“.
“Količine jesu manje za nekih 30 odsto, ali onaj ko sakuplja čepove, ko zna i ko hoće, zna gde ih može ostaviti i zna da akcija postoji. Bilo je i dezinformacija o tome da li i dalje postojimo i to nam je otežalo rad, ali se nadamo da će ljudi shvatiti koliko je značajno da postoji ovakva organizacija.”
Problemi, kaže Martinov, dolaze i iz samog sektora reciklaže.
“U svetu reciklaže vlada kriza, postoje i problemi sa kompanijama koje otkupljuju plastiku. Uplate se se dugo čekaju i nakon predaje čepova, ali i stanje u svetu i državi građanima usmerava fokus ka važnijim stvarima.”
Na pitanje kako su određivani prioriteti kada je u pitanju kupovina ortopedskih pomagala, odgovorio je kratko: “Nije bilo prioriteta jer su svi bili prioritet.”
Svako ko je predao zahtev, dobijao je pomagalo u roku od tri nedelje nakon odobrenja lekara specijalista.
“Nakon što lekarska komisija – neurolog i fizijatar, obavi stručnu procenu, svako ko je aplicirao dobio bi potrebno pomagalo u roku od 21 dan.”
Iako je organizacija godinama bila simbol solidarnosti i pomoći, danas se i sama suočava s izazovima i potrebom za podrškom. Kako ističe osnivač Zoran Martinov, uprkos poteškoćama i okolnostima koje nisu naklonjene ovakvim inicijativama, veruje da će akcija “Čep za hendikep“ uspeti da se oporavi i ponovo zaživi u punom kapacitetu – jer, kako kaže, najveći rezultat je to što još uvek postoje uprkos poteškoćama.
Jelena Šipić
