Pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Dušan Radonjić saopštio je kako je rok za uklanjanje spoljnih jedinica klima sa uličnih strana fasada objekata javne namene u zaštićenoj okolini kulturnih dobara 4. avgust ove godine, a ne 4. jul.
On je za Tanjug naglasio da vlasnici objekata, odnosno zgrada koje nisu javne namene, ali se nalaze u granicama nepokretnih kulturnih dobara, odnosno zaštićenoj okolini kulturnih dobara, po zakonu treba da spoljne jedinice klime uklone sa uličnih fasada do 4. avgusta 2028. godine.
“Rok za uklanjanje spoljnih jedinica klima za grejanje ili hlađenje sa uličnih dela fasada svih ostalih zgrada koje se nalaze izvan granica nepokretnih kulturnih dobara je 4. avgust 2033. godine”, rekao je Radonjić.
Prema njegovim rečima, za nepoštovanje ovih odluka propisane su novčane kazne koje su, ukoliko je vlasnik objekta pravno lice, od 50.000 do 100.000 dinara za sve tri kategorije zgrada, a ukoliko je vlasnik fizičko lice, kazne su od 25.000 do 50.000 dinara.
“Zakon je predvideo i da je nadzor nad primenom ovog propisa u nadležnosti jedinice lokalne samouprave, odnosno njihovih organa koji se staraju o komunalnom redu, a to je komunalna milicija, dok će za jedinice lokalne samouprave koje nemaju komunalnu miliciju, umesto njih taj posao da obavi Republička komunalna inspekcija”, rekao je Radonjić.
On je dodao i da je Zakon o planiranju i izgradnji predvideo da jedinica lokalne samouprave mora da donese opšti akt kojim će bliže da uredi način uklanjanja spoljnih jedinica za grejanje i za hlađenje, ili će u suprotnom, ako ga nije donela, biti kažnjena sa 50.000 dinara.
Radonjić naglašava da je ideja za donošenje ovog zakona koji se odnosi na klime proistekla iz toga što je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture smatralo da klima uređaji sa svih zgrada jednostavno ne treba da kaplju na prolaznike i da ne naružavaju fasade, odnosno građenu sredinu, ali i zato jer su objekti proglašeni za nepokretna kulturna dobra zapravo materijalni tragovi kulture, odnosno kulturne baštine ovog naroda.
Na pitanje kako građani mogu da se informišu o tome u koju kategoriju spadaju njihovi stambeni objekti, pomoćnik ministra je rekao da je Republički zavod za zaštitu spomenika popisao nekih 2.650 nepokretnih kulturnih dobara, tako da svi mogu da vide u tom katalogu da li se tu nalazi njihov objekat ili ne.
“Takođe, svaki grad, odnosno Gradski zavod za zaštitu spomenika ima svoj spisak zaštićenih kulturnih dobara na njegovoj teritoriji, a u slučaju Beograda postoje i interaktivne mape, spisak ulica i slično. Naravno, građani na prvu loptu mogu da razaznaju i da ukoliko, recimo, žive u Knez Mihajlovoj ili nekoj od bočnih ulica, da se nalaze u granicama nepokretnog kulturnog dobra, za razliku od građana koji, recimo, žive na Zvezdari ili u Mirijevu”, precizirao je Radonjić.
On je naveo i da MGSI još uvek nema informaciju da li se počelo sa uklanjanjem klima sa objekata, naglasivši da je u planu da se u narednom periodu krene u kontrolu i to “prvo u svome dvorištu”.
Tanjug
