Paketomati postoje već nekoliko godina na brojnim lokacijama u gradovima širom Srbije. Oni predstavljaju automatizovani, samouslužni ormar koji omogućava korisnicima da preuzmu ili pošalju pakete bez direktnog kontakta sa kuririma ili odlaskom u poštu.
U poređenju sa tradicionalnim metodama, prednost paketomata ogleda se u brzom i fleksibilnom rešenju za isporuku pošiljaka.
Prvi paketomati u Srbiji pojavili su se početkom aprila 2020. godine, kada je kurirska služba D-Express, u saradnji sa kompanijom NIS, omogućila ovu vrstu preuzimanja porudžbina na određenim benzinskim stanicama. S obzirom na to da je u tom trenutku u toku bila pandemija virusa COVID-19, beskontaktna dostava predstavljala je ne samo praktično, već i bezbedno rešenje.
Međutim, i nakon što su vanredne okolnosti prestale, interesovanje za ovu vrstu usluge nije opalo. Građani su prepoznali jednostavnost i efikasnost paketomata i nastavili da ih koriste.
Dve godine kasnije, u maju 2022, Pošta Srbije je pokrenula sopstvenu mrežu automatizovanih ormarića. Prva faza uključivala je 20 lokacija u većim gradovima, a do danas je taj broj narastao na 542 paketomata širom zemlje.
Pored Pošte, ovakve “uređaje” ponudile su i druge kompanije – City Express, Ananas, Epaket… Funkcionišu 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Korisnik putem aplikacije ili SMS-a dobija informacije i šifru za otključavanje ormarića, što omogućava preuzimanje paketa u bilo kom trenutku, bez potrebe za ličnim kontaktom ili čekanjem u redu.
Iako paketomati donose niz pogodnosti – pre svega brzinu, diskretnost i fleksibilnost – postoje i određena ograničenja. Pre svega, kapacitet ormarića može predstavljati problem. Pošiljke većih dimenzija ili težine ne mogu se preuzeti putem ovog sistema. Takođe, iako je tehnologija pouzdana, kvarovi i tehničke poteškoće nisu isključeni, što može dovesti do kašnjenja u preuzimanju pošiljki.
Pitanje dostupnosti i dalje ostaje otvoreno. Iako su paketomati postavljeni u brojnim manjim mestima, u ruralnim i slabo naseljenim sredinama korisnici i dalje retko imaju ovu mogućnost.
Pojava velikih platformi za onlajn kupovinu dodatno je uticala na popularnost paketomata. U periodima kada su one doživele “bum”, neki portali su tvrdili da postoje velike gužve i redovi ispred ormarića. Ipak, Pošta Srbije je te navode demantovala, tvrdeći da sistem funkcioniše bez zastoja i da je kapacitet dovoljan za trenutni obim. Najavili su i da je do kraja 2024. godine planirano da broj poštinih paketomata dostigne hiljadu, ali je trenutna brojka skoro upola manja.
Automatizacija dostave samo je deo šireg trenda u kom se sve češće komunicira sa mašinama umesto sa ljudima. Pametne kase u supermarketima, digitalno plaćanje računa i veštačka inteligencija – sve su to koncepti koji ne menjaju samo korisničke navike, već i tržište.
Korišćenje paketomata produbljuje već postojeće preispitivanje: u kojoj meri automatizacija unapređuje svakodnevicu, a u kojoj smanjuje potrebu za ljudskim radom? Hoće li tehnologija zameniti ljude ili ih osloboditi repetitivnih poslova i usmeriti ka kreativnijim?
U datom trenutku, paketomati predstavljaju olakšicu u načinu na koji se vrši kupovina. Praktičan je, ne razgovara, ne zapitkuje – funkcioniše. Ipak, iako brzina može biti saveznik u modernom društvu, sama po sebi nije dovoljna. Tehnološka rešenja, poput paketomata, treba da budu dodatak postojećim sistemima – ne njihova zamena. Tek kada savremena tehnologija bude dostupna svima, moći ćemo da govorimo o istinskom napretku.
Jelena Šipić
