Sve veći broj ljudi vodi računa o razdvajanju otpada, ali manji broj građana ima svest o tome kada je u pitanju električni i elektronski otpad. Ekološki aktivisti i organizacije koje se bave zaštitom životne sredine naglašavaju važnost razdvajanja i recikliranja svih otpada koje bacamo.
Mnogi građani nisu upućeni šta sve spada u električi i elektronski otpad, kao i u to kako i gde se on pravilno odlaže. Ovo nije iznenađujuće s obzirom na to da kada se priča o pravilnom odlaganju smeća, fokus je najviše na staklenim flašama, limenkama i papiru, a električni i elektornski otpad često bude nepravedno zapostavljen.
Stavljanje ove vrste otpada u drugi plan može biti izuzetno opasno jer ona sadrži materije koje se moraju skladištiti na poseban način. Njihovo pogrešno odlaganje može biti izuzetno štetno po okolinu i zdravlje ljudi.
Pravilno odlaganje ovih uređaja ne samo da sprečava zagađenje olovom, litijumom, živom, freonom i mnogim drugim štetinm materijama, već može biti korisno i u proizvodnji novih elektronskih uređaja, pa čak i električnih automobila i solarnih panela.
Šta spada u električni i elektronski otpad?
Većina ljudi je upoznata da u električni i elektronski otpad, u daljem tekstu EE otpad, spadaju frižideri, veš mašine i mobilni telefoni. Tu nije kraj, jer se u EE otpad, ukratko rečeno, ubrajaju svi uređaji koji nisu u funkciji, a rade na baterije ili uz pomoć kabla koji je uključen u struju.
Pre svega tu su veliki kućni aparati: frižideri i zamrzivači, mašine za pranje i sušenje veša, mikrotalasne, aparati za grejanje i klime. Tu su i mali kućni aparati poput tostera, pegli, usisivača, satova, kao i uređaji za šišanje, sušenje kose, pranje zuba i brijanje.
Nakon njih sledi IT oprema i instrumenti za praćenje i nadzor. U ovu kategoriju spadaju: desktop i laptop računari, oprema za kopiranje i štampači, mobilni i fiksni telefoni, kao i detektori dima, regulatori zagrevanja i termostati. Tu su takođe i video igre i konzole, sportska oprema sa električnim komponentama i druge vrste igračaka.
Bušilice, tosteri, šivaće mašine i drugi alat za baštenske poslove takođe spadaju u EE otpad, a tu je i oprema široke potrošnje poput: tranzistora, televizora, video rekordera i muzičkih insturmenata.
Medicinski uređaji – radioterapijska oprema, kardiološki uređaji i uređaji za dijalizu, takođe spadaju u EE otpad.
Gde odložiti stare električne i elektronske uređaje?
Član 50 Zakona o upravljanju otpadom nalaže da se EE otpad pri odlaganju ne sme mešati sa drugim vrstama otpada. Građani koji žele da se po zakonu ophode prema ovoj vrsti otpada nailaze na prepreku u vidu nepoznavanja mesta gde taj otpad mogu da odlože.
Najlakši način da proverite gde u vašoj okolini možete odložiti EE otpad jeste “Gde reciklirati”. U pitanju je interaktivna mapa, nastala u okviru platforme za zaštitu životne sredine “SRDA”, koja pruža informacije gde možete predati otpad za reciklažu ili koji reciklažni centar možete pozvati kako bi preuzeo vaš otpad.
Glavna i odgovorna urednica portala “SRDA” Suzana Obradović, u ranijem tekstu za portal “Priče sa dušom” istakla je da u Srbiji ne postoji održiv sistem upravljanja otpadom. Takođe, primetila je da građani i firme često nisu znali šta da rade sa otpadom koji su želeli da odstrane.
Iz tih razloga nastaju “SRDA” i mapa “Gde reciklirati?”. Oni građanima na jednom mestu pružaju informacije o recikliranju i mestima na kojima se sakuplja i tretira otpad.
Mapu mogu pretraživati i prema 24 vrste otpada (gume, baterije, EE otpad, plastika), kao i prema jedinicama lokalne samouprave u Srbiji.
Po informacijama koje ova mapa pruža, na teritoriji Srbije postoji 40 mesta koja se bave odlaganjem EE otpada, od kojih se 3 nalazi na teritoriji opštine Novi Sad.
Servis računara
Servisi za popravku računara specifični su po tome što redovno skladište stare računarske komponente koje više nisu za upotrebu. S obzirom na to da taj otpad ne ide na deponije zajedno sa drugim vrstama otpada, vlasnik jednog novosadskog servisa Željko Knežević objašnjava kako, makar oni kojima je stalo do očuvanja prirode, postupaju sa ovom vrstom otpada.
Navodi da postoje tri načina, od kojh je najlakši kada se neko od prijatelja vlasnika servisa bavi ovim poslom.
“Jedan od načina je kad imaš prijatelja koji se bavi time, pa se lako dogovorite. Ti mu otpad odneseš i on te odmah isplati”.
Drugin način, i možda najzastupljeniji, jesu specijalizovane firme koje se bave sakupljanjem i recikliranjem električnog i elektronskog otpada.
“Drugi način je da kontaktiraš firmu koja se bavi time. One nude i mogućnost da kamionom dođu na tvoju adresu da pokupe otpad, i nakon merenja istog vrši se isplata”.
Treća opcija, kako navodi Knežević, jeste da servis kontaktiraju građani koji se bave reciklažom starih računarskih komponenti, ali navodi da nije siguran gde nakon toga završava taj otpad.
“Veliki broj takvih kupaca zove telefon raspitujući se da li servis poseduje stare delove koje treba reciklirati. Kada dođu, mi se na licu mesta pogodimo. Da li oni imaju firmu ili ne, ja u to ne ulazim, ali pretpostavljam da oni taj otpad ne mogu dalje da plasiraju ako nemaju registrovanu firmu. Nekad je verovatno i siva ekonomija u pitanju, ali toga je uvek bilo i uvek će i biti.”
Naglasio je kako se trudi da sve komponente koristi dokle god je u mogućnosti, a da u EE otpad ubraja samo one komponente koje ili nije moguće popraviti ili koje je “pregazilo vreme”, te nisu kompatibilne sa novijim računarima koji se danas koriste.
Za Razglas news takođe kaže da građani koji i imaju svest o tome da se EE otpad ne sme bacati zajedno sa ostalim otpadom, a ne znaju gde bi mogli da ga odlože, često otpad donose kod njega u servis.
“Građani dođu kod mene u servis i samo mi ostave stare računarske delove jer prosto ne znaju šta da rade sa njima. Nemaju dovoljno informacija o reciklaži pa im je najlakše da samo meni donesu. To naravno važi za računarske komponente, nisam siguran šta rade sa drugim vrstama EE otpada.”, navodi Željko Knežević.
Kompanije za reciklažu
Kao što je i Knežević potvrdio, najčešći i najlakši način odlaganja EE otpada svakako su specijalizovane firme koje se bave tim poslom. Jedna od tri kompanije koja obavalja ovu delatnost na teritoriji Novog Sade je “E-reciklaža”, koja se od 2010. godine bavi sakupljanjem, transportom, skladištenjem i tretmanom električnog i elektronskog otpada.
Centar kompanije nalazi se u Nišu i tamo se vrši tretman otpada, dok širom Srbije postoje centri u kojima se vrši prikupljanje i sortiranje. “E-reciklaža” Novi Sad bavi se sakupljanjem EE otpada u Novom Sadu i, prema rečima direktora Brane Makarića, “okolini do 50 kilometara oko Novog Sada”.
Makarić za Razglas news navodi da otpad najčešće otkupljuju od pravnih lica koja po zakonu moraju pravilno odlagati EE otpad, ali tu su takođe i fizička lica, kao i firme koje se bave sakupljanjem otpada, ali nemaju licencu za tretiranje.
Objašnjava i šta se dalje dešava sa otpadom kada dođe do njihove fabrike.
“Mi imamo naše skladište u kojem se istovara otpad. Svako jutro dolaze kombiji koji su prikupljali otpad po teritoriji na kojoj poslujemo. Nakon toga, sav otpad bude razvrstan po kategorijma u koje spada i postavljen na palete kako bi bio spreman za transport”, ispričao je on.
Napominje i da, kada se nakupi dovoljno otpada, unajmljuju specijalne kamione koji služe za transport opasnog otpada koji se prevozi na tretman i reciklažu u Niš.
“U Nišu, iz tog otpada, izvlačimo materijale koji se mogu ponovo koristiti. To su na primer gvožđe, plastika, bakar, aluminijum, i oni se posle prodaju kao sekundarne sirovine”, navodi Makarić.
Na godišnjem nivou ova sakupljačka firma pribavi oko 500 tona električnog i elektronskog otpada na teritoriji Novog Sada i okoline, tvrdi Makarić i dodaje da broj prikupljenog otpada svake godine raste za 5 do 10 odsto.
Smatra da građani sve više imaju svest o važnosti recikliranja ove vrste otpada, ali navodi da je mogući razlog ovog rasta lošiji kvalitet električnih i elektronski uređaja, koji danas imaju kraći životni vek.
“Ono što takođe utiče na rast je to što su aparati koji su proizvedeni u poslednjih deset godina lošijeg kvaliteta u odnosu na one proizvedene osamdesetih godina prošlog veka, pa im je mnogo kraći vek trajanja. Veš mašina koju kupite sada će trajati možda deset godina godina, dok u isto vreme preuzimamo i “Gorenje” veš mašine koje su stare 40 godina” ispričao je za Razglas news.
Ističe i da količina recikliranog otpada varira u odnosu na katergoriju otpada. Zbog toga se stari televizori sa katodnom cevi sve manje prikupljaju, dok se personalni laptop računari i LCD monitori sve češće pojavljuju u njihovim skladištima.
Budućnost recikliranja EE otpada u Srbiji
Sudeći po svemu deluje da, čak i kada je reč o EE otpadu, građani Srbije sve više prepoznaju važnost pravilnog skladištenja i recikliranja otpada. Problem ja u tome što i dalje ne postoji dovoljna inicijativa države koja bi ovaj proces olakšala prosečnom stanovniku.
Projekti poput mape “Gde reciklirati”, koji su produkt male grupe entuzijasta, i sve kraći životni vek električnih uređaja, naznake su da će u budućnosti sve više EE otpada biti reciklirano. Taj broj bi mogao biti veći kada bi podatke o štetnosti ovog otpada i mesta na kojima se može odlagati, umesto ekoloških aktivista i organizacija, češće u javnost iznosila država.
Miloš Santrač
