Nova uredba kojom se menja način usvajanja urbanističkih planova stupila je na snagu prošle nedelje. Stručnjaci i nevladine organizacije ovu promenu smatraju problematičnom, jer bi mogla dodatno da isključi građane iz procesa odlučivanja o izgledu njihove okoline.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je novom uredbom Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urabanističkog planiranja uvelo mogućnost održavanja elektronske javne sednice u slučajevima kada postoji velika zainteresovanost javnosti.
Kao razlog ove izmene navode tehnička ograničenja prostora za održavanje javne sednice kada nakon javnog uvida komisija koju obrazuje nadležni organ, odnosno komisija za planove jedinice lokalne samouprave, utvrde da je broj i obim pimedbi velik. Takođe, elektronske sednice zakazivaće se i u slučajevima kada postoji velika zainteresovanost javnosti za učešće na sednici komisije.
Iz organizacije “Ministarstvo prostora” za Razglas news navode da problem sa prostorom ne postoji i da je grad dužan da obezbedi prostor u kome bi se održala javna sednica.
“Nedostatak prostora ne postoji. Gradska uprava je dužna da obezbedi i producira prostor u kom će se dogoditi javna sednica gde će svako imati jednako pravo da kaže, pita i da mu bude adekvatno odgovoreno na primedbu. Prostora u gradu ima, grad može da zakupi bilo koji prostor, a s obzirom na nenamensko trošenje budžeta, ovaj zakup bi spadao u manje troškove, pod kategoriju Ostalo”, kažu iz Ministarstva prostora.
Oni tvrde da je ova uredba doneta zbog većeg interesovanja građana za različitne planove u gradu poslednjih godina, a posebno poslednjih šest meseci. Takođe, ističu da su se neke ranije sendice otkazivale da bi se uvođenjem ove uredbe održale onlajn.
“Građani su pokazali da žele da se pitaju kako će ovaj grad da funkcioniše i na šta se troši javni novac, a odgovor koji su dobili je da će biti saslušani online (a možda i ne). Takođe, prethodnih meseci su se mnoge javne sednice otkazivale, što nije bila redovna praksa ranije, a sada smo dobili odgovor zašto su se otkazivale – da bi se izmenom Pravilnika održale online”, navode iz Ministarstva prostora.
Smatraju da onlajn sednice u teoriji nisu ništa loše jer bi one građanima koji nisu u prilici da prisustvuju, pružile mogućnost da učestvuju u raspravi. Loše je to što će se te sednice koristiti za planove za “koje je velika zainteresovanost” i velike projekte poput Expo-a i Beograda na vodi.
“Na ovaj način ovi planovi će biti mnogo lakše usvojeni, jer nemamo poverenje u gradsku upravu i njihove “dobre namere” da zapravo uključe što veći broj ljudi, jer to nisu radili ni prethodnih godina na živim sednicama, a tek neće morati online”, navode oni.
Iz ministarstva odbrane kažu i da će onlajn sednice najviše odgovarati Komisiji za planove jer je ona ta koja će imati moć moderacije i uključivanja i isključivanja ljudi. Oni su ti koji će odlučivati šta će se čuti na sednici, a šta ne.
Najdeblji kraj izvući će oni koji žele da odbrane neki javni prostor – kao što su zelenilo, voda, javne površine, jer se u planovima mahom predviđaju stambeno-komercijalni objekti na zelenim površinama, koje ili nisu ubeležene kao zelene površine ili se lako prenamene u građevinsko zemljište, ako investitor to želi.
Da ova uredba još više udaljava građane od procesa uređenja gradova, smatra i predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik Ivanovič, koja navodi da elektronske sednice ukidaju mogućnost dijaloga.
“Javna sednica je upravo javna sednica da bismo se svi zajedno sastali na jednom mestu i diskutovali o tom problemu, posebno kada su u pitanju teme od velikog interesovanja građanja”, rekla je ona za Razglas news.
Dodaje da bi imalo više smisla kada bi se onlajn sednice održavale u manje bitnim slučajevima manje bitnih planova, a ne onih kojih izazivaju veliko interesovanje građana i medija.
“Onlajn mogu da se vrše sednice gde nema neke velike diskusije, gde se uglavnom načelno prihvataju predlozi sa dnevnog reda i da se samo izglasa da li se prihvata predlog ili ne. Planiranje i budućnost jednog grada, i sve što je vezano za infrastrukturu koja mora biti dobro isplanirana da bi grad funkcionisao, ne mogu biti predmet onlajn diskusije. To su zaista teme za jednu širu debatu u koju bi bila uključena stručna lica i nezavisna udruženja”, tvrdi Ferik Ivanovič.
Smatra kako je ovo samo još jedan od načina da se proces usvajanja urbanističkih planova skrati i da se šira javnost iz njega isključi, ali i upozorava da to može biti veoma opasno.
“Ovo je sada opet neka vrsta skraćivanja postupka koju mi već godinama pratimo, nažalost železnička stanica i pad nadstrešnice dovele su do toga da je usled preskakanja procedure došlo do obrušavanja nadstrešnice. Svako skraćivanje postupka i svako smanjivanje transparentnosti može dovesti do budućih problema”, zaključila je predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik Ivanovič.
Sve ovo još više isključuje građane iz procesa odlučivanja o izgledu njihove okoline, a ide u korist investitora koji bi želeli da što pre obave posao koji je njima u interesu. U tom brzom procesu odgovornost investitora često izostane, a javne sednice, makar u teoriji, jedna su od retkih mesta gde građani mogu da se suprotstave investitorima u trenucima kada država ne može ili ne želi da to učini.
Miloš Santrač
