Beogradski centar za ljudska prava saopštio je da do danas nije poznato “da li su i koje korake” preduzele institucije Srbije kako bi se utvrdila zakonitost postupanja policije i Bezbednosno informativne agencije (BIA), ali i odgovornost onih koja su, kako su naveli, radnje nadzora nezakonito preduzeli protiv domaćih novinara i aktivista.
U saopštenju piše da je deset organizacija civilnog društva podnelo krajem maja ove godine dopunu krivične prijave “zbog prisilnog otključavanja i zaražavanja špijunskim softverom mobilnih telefona jednog studenta aktiviste i jednog novinara”, krajem 2024.
Dodali su i da je pre skoro šest meseci objavljen izveštaj međunarodne organizacije “Amnesty International” – “Digitalni zatvor – nadzor i represija civilnog društva u Srbiji”, u kojem su “izneti dokazi o nezakonitom digitalnom nadzoru novinara i aktivista”.
To je urađeno, kako je saopšteno, “zloupotrebom digitalne forenzike i invazivnog špijunskog softvera (spyware), čime su povređena brojna prava tih osoba, kao osoba sa kojima su oni na bilo koji način bili u kontaktu”.
Podseća se i da je krajem 2024, deset organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava pokrenulo sve raspoložive pravne mehanizme zaštite, te da su podnete krivične prijave protiv pripadnika policije i BIA.
Dodali su i da je upućen ; zahtev Zaštitniku građana da pokrene ispitni postupak nad radom ovih organa po sopstvenoj inicijativi, kao i pritužba jednog od novinara koji je bio meta napada kao i zahtev Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da pokrene nadzor nad radom ovih organa.
“Ipak, do danas nije poznato da li su i koje korake ove institucije preduzele kako bi se utvrdilazakonitost postupanja policije i Bezbednosno informativne agencije, ali i odgovornost onih lica koja su ove radnje nadzora preduzele”, dodaje se.
U saopštenju piše i da je “nezakoniti nadzor državnih struktura nastavljen pošto je krajem marta potvrđen i pokušaj napada špijunskim softverom Pegazus na dve novinarke BIRN-a”
“Takođe postoje jasne indicije daima i drugih slučajeva nezakonitog digitalnog nadzora jasno je i da državni organi u čijoj su
nadležnosti pitanja bezbednosti, nezakonito i u velikom broju slučajeva špijuniraju aktiviste i novinare”, navodi se.
Dodaje se i da su, tim povodom, reagovali i iz UN, te da je traženo od Vlade Srbije da se izjasni o navodima u vezi napada na one koji štite prava građana.
Navedeno je i da, iako je država formalno dostavila odgovor, “on ne sadrži informacije koje su od nje zatražene”.
“Apelujemo na nadležne institucije da u skladu sa Ustavom i zakonima ; Srbije kao i međunarodnim standardnima, neodložno reaguju kako bi se nezakonit digitalni nadzor, ali i svi drugi vidovi pritisaka, zaustavili, i kako bi se utvrdila krivična odgovornost lica koja su ova dela počinila”, navodi se.
Uz Beogradski centar za ljudska prava, iza saopštenja su stali i Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Građanske inicijative, CRTA, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Udruženje “Krokodil”, Partneri Srbija i SHare fondacija.
Beta
