Prvo groblje za kućne ljubimce u Srbiji otvoreno je u Beogradu u avgustu 2024. godine. Međutim, ideja za ovakav projekat postojala je i ranije, kada je u decembru 2021. godine novosadsko JKP “Zoohigijena” tražilo projektanta groblja za kućne ljubimce, planiranog u blizini sedišta ovog preduzeća na Putu šajkaškog odreda bb.
Oni tada nisu uspeli da pronađu zainteresovane za rad na ovom projektu, pa je javna nabavka obustavljena.
Međutim, nakon mesec dana, u januaru 2022. godine, “Zoohigijena” je na ponovljenom tenderu dobila projektanta – posao je pripao firmi “Domus construction” iz Inđije.
Za izradu projektno tehničke dokumentacije izdvojeno je 4.776.000 dinara sa PDV-om, što je neznatno manje od procenjene vrednosti tendera. Drugi ponuđač – “Eco Waste Treatment” i “Studio D Art” ponudio je nižu cenu, za oko pola miliona dinara, ali njima posao nije dodeljen zbog neispravne dokumentacije.
Planirano je da se groblje prostire na površini od jednog hektara i da nudi opciju kremiranja životinja bez mogućnosti direktnog sahranjivanja. Bila su predviđena i dva objekta – jedan bi sadržao salu za ispraćaje, kancelarije i prodavnicu, dok bi drugi bio krematorijum.
Projekat je obuhvatao i grobna mesta za spomenike, rozarijum za urne, kao i parking, uređene prilaze, toalete i čajnu kuhinju. Vlasnici bi, takođe, imali mogućnost da urnu sa pepelom svog ljubimca ponesu kući.
Ipak, tada nije bilo informacija o početku izgradnje, jer ova investicija nije bila uvrštena u budžet grada, niti u planove “Zoohigijene” za 2022. godinu.
Ni tri godine kasnije, situacija se nije promenila – groblje za kućne ljubimce u Novom Sadu i dalje ne postoji.
Iz JKP “Zoohigijena i Veterina Novi Sad” kažu za Razglas news kako je idejno rešenje kreirano, ali da je “put od izrade projekta do realizacije dug i iziskuje dozvole i velika novčana sredstva.”
“Od velike je važnosti i javnog interesa da se projekat poput ovog što pre realizuje, te je JKP “Zoohigijena i Veterina Novi Sad” kao i do sada uradila sve oko čega je u mogućnosti”, naveli su iz ovog preduzeća.
Šta kažu građani?
Sagovornica sa kojom smo razgovarali navela je kako alternativa kremacije često ljudima nije prijatna ideja, kao i da mnogi ne mogu da je priušte: “Ljudi su u duplom bolu – rastaju se od dugogodišnjeg prijatelja i moraju da ga predaju na mesto na koje ne žele da ide telo njihovog ljubimca.”
Sugrađanin koji se raspitivao o opcijama kada mu je to bilo potrebno, rekao je za naš portal kako u tom trenutku nije naišao na razumevanje: “Nisam dobio konkretan odgovor, spuštali su mi slušalice i preusmeravali poziv.”
Anketa koju smo napravili za Razglas news, pokazuje da građani uglavnom imaju pozitivno mišljenje o ovoj ideji, kao i da bi im groblje za kućne ljubimce bila opcija kada dođe vreme da se oproste od svog prijatelja.
Iako će Novosađani sačekati još neko vreme pre nego što dobiju mogućnost da sahrane svoje ljubimce, opcija kremiranja postoji u Srbiji.
Mnogi svoje ljubimce i dalje sahranjuju u dvorištima, a Zakon o veterinarstvu nalaže kako je zabranjeno bacati leševe životinja u vodene tokove ili odvode ili ih ostavljati na putevima, otvorenom prostoru, u šumama ili na drugom mestu.
U skladu sa ovim zakonom, vlasnici su dužni da prijave uginuće životinje zoohigijenskoj službi i da se pridržavaju svih uputstava koje je ova služba izdala u vezi sa odlaganjem leševa.
Gubitak ljubimca – “člana porodice”, kako su ih naši sagovornici nazvali, predstavlja bolan i težak trenutak za sve ljubitelje životinja.
Postojanje groblja za kućne ljubimce ne bi umanjilo tugu, ali bi vlasnicima omogućilo da sačuvaju sećanje na svoje dugogodišnje prijatelje i na taj način pronađu mir u procesu tugovanja.
Jelena Šipić
