Iako ova životinja nema nikakve veze sa crkvom, pa ni sa Isusom, poslednjih decenija zec je postao najprepoznatljiviji simbol Uskrsa, čak i u našim krajevima.
Odakle zec u priči o Uskrsu?
Zec koji nosi jaja?
Zeca možda nema u Bibliji, ali su zato paganska verovanja prepuna priča o njemu. Izvorni “uskršnji zeka” drevni je simbol plodnosti i ponovnog rađanja.
Legenda verovatno potiče iz anglosaksonskih krajeva. Tamo postoji priča o boginji proleća i ponovnog rađanja Eosteri čiji je pratilac zec.
Mit kaže, jedne godine, boginja je zakasnila sa dolaskom na zemlju i mraz i zima su potrajali sve do maja. Kada je konačno došla, u šumi je zatekla promrzlu ptičicu na samrti. Žalosna što vidi da ptica umire, Eostera ju je pretvorila u zeca dajući joj krzno da je zauvek greje.
Priča kaže, kako je ovaj zec u suštini i dalje bio ptica, on je sneo jaje u čast boginje koja ga je spasla od smrti. Zec bi jajima dočekivao boginju svaki put kada bi ona, baš negde u vreme prolećne ravnodnevice, došla na zemlju i donela proleće.
Zec koji donosi poklone
Spajanje zeca sa jajima i Uskrsom verovano se odigralo početkom XVI veka u Nemačkoj gde postoje zapisi o tome koliko su deca željno iščekivala dolazak “Oschter Haws-a” – zeca koji na uskršnje jutro polaže obojena jaja u gnezda.
Osim toga, on je proveravao da li su deca bila dobra ili ne i donosio je poklone samo dobroj (nešto slično kao Deda Mraz).
Ovaj običaj nemački doseljenici preneli su u Ameriku početkom XVIII veka, a globalizacija, masovna kultura i industija zabave su poslednjih decenija učinili ostalo – “Oschter Haws”, “Easter Bunny”, ili Uskršnji Zeka, postao je tako najveći komercijalni simbol Uskrsa.
Zec je u naše krajeve stigao prvo u ona mesta koja su bila u dodiru sa germanskom kulturom, a kasnije, početkom 20. veka (što se može videti iz ondašnjih čestitki i uskršnjih razglednica), proširio se i na ostale krajeve, prenosi Istorijski zabavnik.
